Bosiljak (lat. Ocimum basilicum) je grmasta i vrlo mirisna biljka, ovalnih i najčešće zelenih listova. Postoji oko šezdeset vrsta bosiljka i sve su različite u izgledu i ukusu.

Raste u raznim delovima sveta, a prvotno je uzgojen u tropskoj Aziji. Prvi pisani trag o bosiljku star je četiri milenija i potiče iz starog Egipta.
Ima fantastičan uticaj na zdravlje i organizam. Ublažava prehladu, doprinosi zdravlju srca, bubrega, očiju i zuba, a pomaže i u lečenju raka.

Infekcije i čirevi koji se mogu pojaviti u ustima je dobro u prvu ruku lečiti žvakanjem listova bosiljka. Smanjiće bol i infekciju, ali i sprečiti loš zadah.

Osnovnu obradu treba obaviti u jesen na dubinu 20-25 cm, uz obavezno usitnjavanje površinskog sloja setvospremačima ili drljačama. Posle ozimih žita obrada započinje plitkim zaoravanjem žetvenih ostataka preduseva tokom jula, a obrada na punu dubinu u septembru ili oktobru. U proleće, na osnovu stanja zemljišta, površina se priprema za setvu-sadnju setvospremačem u jednom ili u dva prohoda (drljače, lake tanjirače i setvospremač). Fina priprema je na dubini oko 5 cm i izvodi se 2-3 dana pre setve ili sadnje. Sa ovom radnom operacijom u zemljište se unose mineralna hraniva i pesticidi po potrebi.

* Nega se sastoji od mehaničke borbe protiv korova, redovnog zalivanja i prihranjivanja.
* Broj okopavanja zavisi od stepena zakorovljenosti i osobina zemljišta. Prvo okopavanje je 10-15 dana nakon rasađivanja, a drugo 10-25 dana nakon prvog.
* Prihranjuje se u dva navrata i to azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve.

Bosiljak se proizvodi i pomoću rasada i direktnom setvom semena

Nadzemni deo bosiljka u cvetu može se kositi dva puta u toku vegetacije. Prva kosidba je početkom cvetanja, sredinom jula. Ako se kasni sa kosidbom, droga će biti slabijeg kvaliteta. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10-12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju na promajnom mestu u hladu ili u sušarama na temperaturi od 35-40 C. Droga je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično naljutog. Droga se pakuje u jutane vreće i čuva na suvom i tamnom mestu. Etarsko ulje se čuva u aluminijumskim posudama u suvim i hladnim prostorijama koje su zaštićene od toplote i vatre.