Savremenu poljoprivrednu proizvodnju,  kao i podizanje zelenih površina,  danas je veoma teško zamisliti bez navodnjavanja.

Sistem za zalivanje u višegodišnjim zasadima podižemo na početku,  (u vreme setve ili sadnje),  i trajaće nam onoliko koliko traje zasad,  najmanje 10 do 15 godina, odnosno onoliko koliko traje zelena površina.  Ukoliko je u pitanju ugradnja parkovskog zalivnog sistema, greške učinjene na početku,  teško se ispravljaju. Nasuprot tome ugradnja zalivnih sistema u povtrarskim usevima,  ili pak kod jagode,  koja može da se gaji jednu, dve, ili tri godine na jednom mestu, učinjene propuste možemo nešto lakše da korigujemo.

Zalivni sistem prilagođavate celokupnoj situaciji, a ne željama. Ukoliko nemate dovoljno novca prilagodite  vašim mogućnostima,   ili ako  nemate dovoljnu količinu vode,  pokušajte prilagodite količini vode  sa kojom raspolažete.  Ukoliko podižete višegodišnji zasad,  onda u samom startu možete dužinu redova i pravac u odnosu na nagib terena,  da prilagođavate delimično zalivnom sistemu, ukoliko je zasad već podignut onda izbor creva , sa ili bez kompezatora, vršite na osnovu date situacije.

Danas na tržištu postoje brojne firme i distributeri opreme za zalivanje, svaka poljoprivredna apoteka,  ili prodavnica vodovodnog materijala,  prodaje osvnovnu opremu i elemente za zalivanje, ali nijedna prilikom prodaje ne vrši edukaciju i obuku kako da proizvođači sami, na ispravan i funkcionalan način,  sastave prodatu opremu. Iz tog razloga,  se neretko javljaju greške prilikom montaže i izbora elemenata. Jedna od najčešćih grešaka, je prilikom dimenzionisanja cevovoda, odnosno kod izbora prečnika cevi glavnog cevovoda i dužine creva za zalivanje, najčešće dolazi do izbora manjeg prečnika od potrebnog, što ima za posledicu drastičan pad pritiska u crevima za zalivanje,  i nejednaka je distribucija vode duž creva odnosno redova.

Kao druga greška se pojavljuje nesklad između dužine creva za zalivanje duž redova, njegovog prečnika i gustine laterale odnosno kapaljke po dužnom metru, što ima za posledicu nejednaku distribuciju vode duž redova,  pa čak i nemogućnosti zalivanja cele dužine reda. Da pojasnimo: komšija ima maline dužine redova 100 metara i ugradio je primera radi creva ( trake ) fi 16 sa razmakom kapaljki na 20 cm,i njemu zalivni sistem funkcioniše,  vi kao početnik imate isto malinu i istu dužinu redova i niste našli isto crevo,  ali ste našli čak i jeftinije crevo, samo što su kapaljke na odstojanju od 10 cm, prodavac vam kaže da to nije strašno samo će malo više da kaplje – što nije tako loše, vi izvršite kupovinu i ugradnju i shvatite da jedan kraj redova biva suvlji, polako venu biljke i ako vi pustate vodu i zalivate.  Desilo se to da voda koja može da iskaplje za  minut na dužini od 100 metara prevazilazi vodu,  koja može da protekne kroz crevo na radnom pritisku. Još pojednostavljenije:  prva kapaljka je potrošila izvesnu količinu vode, voda nastavlja da teče crevom, sledeća kapaljka troši još malo vode, voda odnosno pritisak se smanjuje u crevu, naredna kapaljka troši još vode,  i tako redom do zadnje kapaljke , za koju nema dovoljno vode. Nije nerešiv problem, odnosno ne možemo ga posmatrati kao problem u izboru creva već problem u izboru dužine redova.  Ako već želite da ugradite  creva sa kapaljkama na rastojanju od 10 cm, jednostavno skratite dužinu zalivnih redova. Autorovo iskustvo pakazuje da kapaljke na rastojanju  od 10 cm i prečnika creva – trake fi 16 može da funkcioniše na dužini od 100 metara, ali to nije preporučljiva dužina. O tome čitajte detaljno u narednom broju.

Sledeća u nizu grešaka,  je da smo isplanirali savršen zalivni sistem za našu baštu, podelili je na table, predvideli ugradnju elektromagnetnih ventila i  automatizaciju zalivnog sistema, shodno tome izabrali smo najbolju pumpu,  kako bi sistem radio bez premca, jedino što nismo uradili je da nismo provelili kapacitet izvora vode. Problem se javlja kada kapacitet izvora vode, bunar,  ne zadovoljava kapacitet našeg zalivnog sistema odnosno jedne table – zalivne jedinice. Da ne bi došlo do ovog problema na početku planiranja zalivnog sistema treba da utvrdimo kapacitet izvora vode, a onda zalivni sistem prilagodimo situaciji odnosno trenutnom stanju kapaciteta izvora vode, a ne našim željama i pričama kao i preporukama drugih lica.

Jedan od češćih problema sa kojim se susrećemo  u praksi je začepljenje kapaljke. Ovo se dešava iz dva razloga : prvi je pesak u vodi – najčešće se dešava kod tek urađenih arterskih bunara,  a drugi je sadržaj karbonata u vodi. Problem se prevazilazi izborom kapaljki većeg kapaciteta i ugradnjom filtera ukoliko imamo pesak u vodi. Izbor filtera treba prilagoditi kapacitetu zalivnog sistema i prisutnosti mehaničkih čestica. Tako recimo ukoliko imamao glavni cevovod fi 50 i čistu vodu, dovoljan nam je samo mrežasti filter sa izlazom i ulazom fi 50.  Ukoliko imamo istu situaciju, samo za razliku od predhodne, povećanu količinu mehaničkih čestica, dolazi do prebrzog zapušavanja filtera i nemogućnosti protoka vode ili čak i pucanja mrežice usled prevelikog pritiska pumpe i prolazak peska do kapealjke i ponovo imamo zapušenje. U takvim situacijama se preporučuje ugradnja većeg hidrociklonskog separatora pre filtera. Što se tiče karbonata bolje izabra ti kapaljke većeg kapaciteta.