Uspeh u proizvodnji svinjskog mesa zavisi od broja novorođene idgajene prasadi po leglu i u toku jedne godine. Danas se može smatrati da 20 do 25 % novorođene prasadi ugine do odlučenja, kao i da nepravilna ishrana krmača u velikom stepenu ima uticaj na ove gubitke prasadi. Obzirom na ovako veliki uticaj ishrane krmača na broj, težinu i za život sposobnih prasadi u svakom leglu govori da se samo sa kvalitetnom, ali i racionalnom ishranom mogu postići dobri rezultati. Ako se uzmu u obzir razlike u efikasnosti iskorišćavanja hrane u ženskih grla u različitim fiziološkim stanjima onda ishrana priplodnih krmača treba da se prilagodi fazama kroz koje prolaze, a to su:
– ishrane neposredno pre i u vreme oplodnje;
– ishrana u periodu suprasnosti;
– ishrana u laktaciji
Ishrana pre i u vreme oplodnje
U razvijenijoj proizvodnji svinja danas se mnogo pažnje obraća uticaju obilne ishrane krmača ili nazimica neposredno pre oplodnje na broj živih embriona i broj prasadi pri rađanju. Ovaj period obilne ishrane preporučuje se odmah posle odlučenja prasadi i traje 7 do 10 dana, tj. sve do momenta oplodnje. U ovom periodu obično se daje 3 do 4 kg smeše koncentarta u kojoj bi trebalo da vitaminski dodatak bude od posebnog značaja. Kada je pripust mobavljen, hranu treba ograničiti na 2 kg dnevno po grlu. Efekat poboljšane
ishrane je veći u krmača koje su po završenoj laktaciji ostale u slabijoj kondiciji, nego u krmača koje su periodu laktaciji ostale u dobroj priplodnoj kondiciji. Kod priplodnih nazimica ograničena ishrana odlaže njihovu polnu zrelost i umanjuje nivo ovulacije. Kada je oplodnja obavljena, nivo ishrane treba ograničiti na 1,8 do 2 kg smeše koncentarata dnevno po grlu. Dokazano
je da se ipak najbolji rezultati kod oplodnje dobijaju kod krmača koje su prosečno uhranjene dok se ugojene krmače slabije oplođavaju i neredovno, a ako su i ostale gravidne – suprasne od njih se najčešće dobijaju slabo vitalna prasad.
Ishrana suprasnih krmača
U periodu suprasnosti krmača ne treba da stvara u svom organizmu velike količine rezerve, jer ugojene krmače u periodu laktacije manje uzimaju hranu i više gube u težini. Ovo znači da bi odrasle krmače i toku suprasnosti trebalo da dobiju u težini oko 30 kg (300 do 350 g dnevno), a suprasne nazimice 35 do 40 kg (400 do 450 g dnevno). Iz ovih razloga se može smatrati da bi ishrana suprasnih krmača trebalo da bude tako organizovana da se telesna težina rmača između dva prašenja poveća za 10 do 15 kg. Upraksi se često ne pravi razlika između mlađih i starijih krmača. Međutim, u uslovima gde je individualno držanje i ishrana suprasnih krmača poželjno je da se hranljive materije i normiranje obroka sprovodi direktno prema potrebama grla. Na ovaj način krmače se održavaju u potrebnoj kondiciji, a i jedan deo utrošenog koncentrata po grlu se smanjuje. Uopšte uzevši, dnevne
potrebe suprasnih krmača u smeši koncentrata kreću se od 2 do 2,5, pa čak i 3 kg u poslednjoj trećini bremenitosti. Smeša koncentarta bi trebalo da bude sastavljena od kukuruza, lucerkinog brašna, pšeničnih mekinja, sojine i suncokretove sačme i obavezno mineralno-vitamninskih dodataka. Nivo sirovih proteina u smeši se kreće od 12 do 14 %. Suprasnu krmaču treba hraniti dva puta dnevno i to samo kvalitetnom hranom. Davanje pokvarene, plesnive ili promrzle hrane može dovesti do pobačaja. Na nekoliko dana pred prašenje obrok treba smanjiti na polovinu. Dobro bi bilo da se u tom periodu daju smeše od pšeničnih mekinja i ovsa, tj. hraniva koja deluju laksativno, čime se sprečava zatvor koji nepovoljno deluje na prašenja i na stanje vimena.
Ako je prašenj prošlo bez teškoća, a krmača se dobro oseća onda joj se posle 6 h može dati oko 0,5 do 0,7 kg smeše koncentrata. Smeša koncentrata se postepeno povećava vodeći pri tom eračuna da ne dođe do naglog nalivanja mleka. Ukoliko se ne vodi dovoljno računa kod krmača dolazi do grozničavog stanja, a prasad dobijaju proliv. Za sve vreme trajanja suprasnosti krmača mora da ima uvek na raspoloženju zdravu i čistu vodu.
