Zaštitno-izolacioni pojasevi prvenstveno predstavljaju prostornu izolaciju jedne proizvodne jedinice primenom pojasa biljaka između površina sa organskom i konvencionalnom proizvodnjom. Osnovna svrha ovakvog pojasa je da se spreči uticaj primene sintetičkih sredstava koja se koriste u okruženju organske proizvodnje. Zaštitni pojasevi, u organskoj proizvodnji, se podižu isključivo od jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih ili žbunastih vrsta jer su one zbog svog habitusa i osobina najpogodnije. Zasnivanje zaštitnih pojaseva može, pored povećanja biološke efikasnosti sistema, i ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Očuvanje ovih oblasti kao i uređenje autohtonim biljkama doprinosi očuvanju biodiverziteta i uvećanju staništa korisnih organizama pružajući utočište, gnezda i izvore nektara i polena, a za uzvrat oni pružaju veliku korist samoj proizvodnji. Cilj ovakvog pojasa treba da bude pronalaženje optimalnog prostornog razgraničenja živim pojasom. Zaštitno-izolacioni pojas treba da zauzima rubne delove parcele pod organskom proizvodnjom kako bi se u potpunosti izolovala od okolnih parcela pod konvencionalnom proizvodnjom.
Priprema i zasnivanje ovakvog pojasa su bitni u smislu trajnosti i kvaliteta, pa važnost treba dati sledećim radnjama:
-obrada zemljišta treba da se sastoji od zimskog oranja na dubinu od 30 cm, a zatim se u proleće vrši predsetvena priprema,
-setva se obavlja u jesen ili proleće, u zavisnosti od vrste i veličine zasada, blizine konvencionalne proizvodnje i korišćene vrste radi efikasnosti izolacije potrebno je i do 10 redova sa obe strane parcele,
-rastojanje između redova iznosi 15-70 cm, zavisno od tehnologije gajenja biljne vrste,
-bioaktivne biljke sa atraktantnim delovanjem seju se i sade u trakama širine 1-2 m po obodu parcele ili po dužini,
-pojasevi treba da presecaju duže parcele i to na rastojanju koje se određuje u zavisnosti od dometa delovanja korisnih insekata.
Održavanje zaštitnog pojasa je bitno, kao i kod svakog useva, pa mere nege treba da budu redovne. Zbog toga se posebna pažnja posvećuje sledećim aktivnostima:
-mehaničko uklanjanje invazivnih vrsta korova,
-u godini zasnivanja izvesti međuredno kultiviranje do momenta sklapanja redova, a zatim i okopavanje,
-aktivnosti uskladiti sa činjenicom da u drugoj godini gajenja većina višegodišnjih biljaka dosta ranije obrazuju nadzemnu masu (npr. morač) tako da se međuredni prostor zatvara i korov nema mesta za razvoj, a kod jednogodišnjih je bitno suzbijati korove, -žetva se obavlja u skladu sa tehnologijom gajenja biljne vrste.
Uvođenje biološki aktivnih biljaka – „biljke prijatelji” u organsku proizvodnju može biti višestruko korisno. Pri tome naročito treba istaći njihovu ulogu u biokontroli štetočina, privlačenjem prirodnih neprijatelja, repelentnim i atraktantnim delovanjem (kao mamci). Jedna od takvih vrsta koja pruža zaštitu usevima je i buvač (Pyrethrum cineraiaefolium Trev). Ova biljka poznata je u narodu i kao buhač, buvara, divlja barutica itd. Sadrži sastojke sa insekticidnim dejstvom koji nisu štetni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke, pa zahvaljujući toj osobini nalazi primenu u organskoj poljoprivredi. U okviru bioloških mera koje se sprovode u organskoj proizvodnji u našoj zemlji sporadično se upotrebljava. Modeliranje optimalnog načina korišćenja, imajući u vidu njegovo delovanje i biološke osobine kao i potrebe gajenih biljaka zadatak je struke za naredni period.
Zasnivanje zaštitnih pojaseva začinskim biljem, pored biološke opravdanosti, može i ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Potražnja za proizvodima od ovih biljaka u svežem i suvom stanju u stalnom je porastu poslednjih godina, naročito od kada se ova proizvodnja u značajnoj meri obavlja po principima organske proizvodnje
Kod parcela koje su u blizini konvencionalne proizvodnje, treba birati biljne vrste koje imaju robusnu nadzemnu masu i idu u visinu (npr. morač) kako bi se usevi što efikasnije zaštitili. Površine koji su same po sebi izolovane od okolnih zagađivača treba da su oivičene pojasevima od medonosnih vrsta koje luče velike količine nektara u cilju privlačenja insekata oprašivača. Insekti oprašivači u velikoj meri potpomažu samu poljoprivrednu proizvodnju, a zaštitni pojasevi im pružaju utočište te dolazi do “ozdravljenja“ biodiverziteta.
Koristi podizanja različitih vrsta zaštitnih pojaseva su višestruke
-povećani broj korisnih insekata oprašivača,
-potencijal za poboljšanje prinosa i kvaliteta kroz bolju oplodnju,
-stanište za raznovrsne insekte, ptice i životinje,
-stvaranje tampon zona radi zaštite zemljišta i voda od erozije,
-usklađenost sa ciljevima zaštite životne sredine, -atraktivne vizuelne karakteristike predela,
-zaštita organskih useva od neželjenih tehnoloških postupaka iz konvencionalne proizvodnje.
Cvetni pojasevi
Cvetni pojas čine trake odabranih biljaka cvetnica koje svoju funkciju ostvaruju kroz obezbeđivanje staništa i zaštitu mnogih korisnih organizama. Svoju funkciju ostvaruju stvaranjem okruženja koje privlači organizme koji mogu biti alternativa prouzrokovačima bolesti (umesto da se hrane gajenim biljkama, hrane se biljkama zaštitnog pojasa). Zasnivaju se duž ili unutar polja i obično od mešavine jednogodišnjih biljaka koje cvetaju u različito vreme. Cvetni pojas u fazi cvetanja privlači insekte velikom količinom nektara, a insekti privlače ptice. Kako bi pojas konstantno bio u cvetu seje se mešavina cveća (npr. kamilica, neven, maslačak, facelija…). Proizvođači, koristeći konvencionalne poljoprivredne tehnike, mogu implementirati cvetne pojaseve u svoja gazdinstva i pravilnim održavanjem ih pretvoriti u staništa visoke vrednosti koja će koristiti poljoprivrednoj proizvodnji . Ovakva staništa odnosno pojasevi mogu se zasnivati u proleće ili u jesen.
