Iako iziskuje visoka početna ulaganja, gusta sadnja ih relativno brzo vraća, dok su troškovi proizvodnje znatno manji. Ovakav vid proizvodnje, uz korišćenje vegetativnih podloga slabije bujnosti, može se primenjivati u proizvodnji jabuke, kruške, šljive i dr. Sadnice za podizanje ovakvih zasada treba da su visoko kvalitetne, odgovarajuće podloge, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i prevremenim grančicama. Početak rodnosti će uticati na regulisanje bujnosti voćaka.
- Jabuka i kruška se sade na sličnim rastojanjima 3-4 x 0,5-1m sa 2.500 do 6.000 stabala po hektaru, a uzgojni oblik vitko vreteno.
- Breskva i trešnja se sade na sličnim rastojanjima 3-4 x 1-2m sa 1.500 do 3.300 stabala po hektaru.
- Pogodna rastojanja za šljivu su od 4 x 2.0-2.5m, a uzgojni oblik vitko vreteno, vretenasti žbun, V sadnja, savijeno vreteno i dr.
„Pored formiranja uzgojnog oblika, važna mera je i povijanje grana, što se izvodi na više načina: čačkalicama, tegovima, postavljanjem odbojnika, uvrtanjem i slično. Treba voditi računa da u odnosu na vođicu skeletne grane i grančice imaju odgovarajući ugao oko 90 stepeni, skladno uzgojnom obliku“, napominje Gvozdićeva.
Dodaje da redovna zimska i letnja rezidba održava željeni uzgojni oblik i obezbeđuje visoko kvalitetne plodove, kao i odličan prinos.
