Često se greši pri određivanju sklopa, jer se seje manje zrna, a prinos umnogome zavisi od broja biljaka po jedinici površine.
Niski sitnozrni pasulj gajen u čistoj kulturi, najviše rađa kada je sklop 500 hiljada biljaka po hektaru. Za sorte srednje krupnoće zrna, a takva je većina naših, preporučuje se 400 hiljada, dok je za visoke, koje se gaje uz potporu i drugačije seju, potreban sklop od 285 – 300 hiljada biljaka po hektaru.
Način setve zavisi od toga da li su u pitanju niske ili visoke sorte pasulja, ako su niske, setva je mašinska u redove ili na manjim površinama, ručno u kućice. Da bi sklop bio 400-500 hiljada biljaka po hektaru, međuredni razmak mora biti 45-50, dok je rastojanje u redu 4 – 4,5 cm. Prilikom ručne setve u kućice razmak je 50 x 25-30 cm , tako da se u svakoj razvije pet- šest biljaka. Može se sejati i u pantljike što naročito daje dobre rezultate.
Visoki pasulj seje se u kućice, u koje se položi 6 – 8 zrna. Međuredni razmak je 70, a između kućica u redu 35-40 centimetara.Postoje i drugi načini uzgoja, kao što je špalirni , ali je neznatno zastupljen. Po hektaru je obično potrebno od 100 do 180 kg kvalitetnog semena u zavisnosti od krupnoće zrna i sorte pasulja kao i načina setve.
Tokom vegetacije neophodne su mere nege .Ako je setveni sloj zemljišta isušen bez dovoljno vlage za nicanje površina se može povaljti glatkim valjcima. Pokorica nastala krivicom proizvođača usled gaženja koja otežava nicanje ili usled jakih pljuskova uništava se lakom drljačom , pazeći da se ne oštete nežni ponici.
Prva kultivacija se obavlja pažljivo do 10 cm dubine , od faze prvog do faze drugog stalnog lista. Naredne kultivacije treba da su pliće, ali se procenjuje dali su korisne ili će naneti štetu dobro razvijenom usevu.
Prihranjivanje azotnim đubrivima se preporučuje samo u pojedinim slučajevima kada se pasulj uzgaja na lakim i propusnim zemljištima iz kojih se brzo ispira azot.Prihrana ovim elementom neophodna je i ako je u prvom delu vegetacije hladno i kišovito vreme, pa ga biljke slabo usvajaju i gube boju.
Pasulj je veliki potrošač vode, tako da se bolji i stabilniji rod postiže pravilnim navodnjavanjem. Procenjuje se da je u našim uslovima potrebno biljkama pasulja oko 350 milimetara vode tokom vegetacije.
Ukoliko se navodnjava prvo zalivanje je obično posle tri do četiri nedelje nakon nicanja, drugo početkom cvetanja dok sledeće najviše zavisi od količine padavina i temperature.
DRUGI U PLODOREDU
Na istoj površini pasulj može da se gaji tek nakon tri godine, prvenstveno zbog pojave bolesti.Pripada mu drugo mesto u plodoredu posle biljaka đubrenih stajnjakom.Dobar je predusev nasvakoj njivi jer zemljište zadržava dobre fizičke osobine , bogato je azotom i nema korova. Kao predusevi pasulju najviše odgovaraju strna žita, kukuruz, krompir,kupus, cvekla, luk i paradajz iz direktne setve.
