Štavelj, je višegodišnja zel­jasta biljka,  može da naraste do jednog metra visine. Sreće se pod nazivima: Štavlje, Štavelj.

Rasprostranjena je u skoro celoj našoj zemlji,  do 1.500 metara nadmorske visine. Raste po svežim i vlažnim mestima, oko potoka i po jarcima, na zapu­štenim njivama, ali najčešće kao korov. Na stablji­ci, naročito na kraju, razvija se klas sitnih zelenkas­tocrvenkastosmeđih cvetića, koji kad sazru, postanu sasvim smeđi. U  lekovite svrhe list se skuplja u proleće, a plod pre nego što sazri. Suši se u hladu.

Plod se upotrebljava u obliku čaja protiv proliva. Radi kombinacije vitamina A i C i kombinacije fosfo­ra i gvožđa, lišće se koristi protiv slabokrvnosti, za bolje varenje i apetit. Ne preporučuje se osobama koje imaju obolele bubrege.

Mladi listovi se mogu koristiti za spremanje čorbi i raznih jela u neograničenim količinama.

Pitomi štavelj izraste do dva metra. Vodeni štavelj je visoka i snažna močvarna biljka. Raste po veoma vlažnim mestima i barama.

Alpski štavelj ili planinsko zelje ima snažnu sta­bljiku, visoku do dva metra. Ima veoma dugačke i široke prizemne listove. Raste oko planinskih pašnjaka i torova. Za jela i salate koriste se mladi lis­tovi. Ukiseljen kao kupus može da se čuva za zimu .

Za varenje – Čaj za regulisanje varenja, protiv hemoroida i težih dijareja sprema se tako, što se supena kašika plodova štavelja kuva u 2 dl vode samo 2 minuta. Sadržaj se zatim poklopi i ostavi da odstoji 10 minuta. Potom se procedi i pije dva puta dnevno po jedna šoljica pre jela.