Na sajmu  Etno hrane i ove godine sreli smo se sa Snežanom  Ranđelović, iz  udruzenje za očuvanje tradicije kozarsko čurcijskog zanata „G I S“ iz Svrljiga. Kao i svi sa svrljiškog štanda i ona je bila srdačna, vesela, i raspoložena za priču. Prvo što me je privuko na njenom štandu su vinene i kožne papuče za hladne dane. Do sada su mi dva puta poklonile, i to od srca.  Udruženje postoji skoro četiri godine. Kako nam je istakla Snežana, uporne su rade, bore se na tržištu. Po njenim rečima, posao ide one siju, ali ipak se oseća kriza. Nekada se više kupovalo, ali ipak njihovi proizvodi su prepoznatljivi za beograđane, koji rado posećuju njihov štand. Po njenim rečima, ostvare dosta kontakata, i ljudi im se javljaju.

Sve se proizvodi od kože, kožuh, kape, šubare, papuče, pojasevi za očuvanje zdravlja. Koža je od svrljiške ovce, imaju kolege koji prerađuju. Uglavnom prodaju na sajmovima, Svrljig, Sokobanja.  Zanat nije težak, ali nije ni lak. Traži radnog čoveka koji je spreman stalno da radi. Postupak je takav da koža kad se donese mora najpre da odstoji dva dana u čistoj vodi, posle se ispere da je čista koža i vuna. Onda ide u so, projino i kukuruzno brašno i tako se meša 15 dana i za to vreme se koža uštavi bolje nego što se danas radi sa sumpornom i sonom kiselinom”,

Na štandu je i nezaobilazno udruženje,, Gorska vila“. Na njihovom štandu moglo se videti mnošto unikatnih ručno rađenih proizvoda sa motivima svrljiškog kraja, ručnih radova, narodnih nošnji, opanaka i suvenira sa motivima kraja iz kojeg dolaze.

,, Gorska vila“ okuplja dvadeset aktivnih članova i veći broj saradnika i volontera. U Udruženju, kroz rad svaki član na jedinstven način, koristeći motive svrljiškog kraja, doprinosi očuvanju tradicije. A spektar aktivnosti članova više je nego raznovrstan. Pripremaju se tradiconalna jela kao što su belmuž, gibanice od „sukanih“ kora, kolači, liciderska srca, medenjaci, džemovi i slatka, zatim tu su i vez, pletenje, heklanje i šivenje ručnih radova, kao i izrada suvenira.

Emina Stefanović, predsednica Udruženja i ove godine dobila je nagradu za tradicionalne kolače. Od svih standova bez lažne skromnosti, najbolji su bili kolači, ove drage domaćice. O njenim nagradama pisali smo i ranije, iz Budimpešte, Beča, Beograda…

Posetioci sajma su mogli da se zaslade sa kolačima naših baka, koje su malo zaboravljene, breskvice, salčići, vanilice….

ZZ “Svrljižanka“ se već pet godina bavi voćarstvom, stočarstvom i gajenjem žitarica. Prošle godine je ova Zadruga iz državnog budžeta dobila 11.400.000,00 dinara za nabavku linije za toplu preradu voća i povrća, silažni kombajn, traktor i uređaj za destilaciju voćnih rakija.

Kako nam je istakla direktorka Zadruge, Dragica Ristić, zadruga super napreduje, što smo mogli i videti na štandu. Slatko, džemovi, rakije, suhomesnati proizvodi. Zadruga po njemim rečima ima paletu proizvoda koji su našli put do tržišta. Proizvodi se prodaju u Nišu, Svrljigu, Knjaževcu, Zaječaru. Sa sajma kako ističe Dragica, ne želi da ode dok ne pronađe potencijalne kupce, a to misli na Beograd, i druge veće gradove u Srbiji.

,, Ovo je tek početak, tako da ćemo mi uskoro, biti jedna od najboljih zadruga“, rekla nam je Dragica.