Prilikom podizanja voćnjaka sa izabranim samooplodnim sortama, može se u jednom zasadu posaditi samo jedna sorta.
Međutim, u voćnjacima u kojima će se gajiti samobesplodne sorte trebalo bi izabrati sorte prema odnosima oplođenja. To je jedan od uslova, neophodnih za dobru rodnost voćaka.
S tim u vezi nastaju dve protivrečne pojave: prva je težnja da se, radi standardizacije ovakve proizvodnje, broj sorti svede na minimum, a druga je neohodnost da se u pojedinim zasadima, čak i veoma malih razmera, gaji najmanje dve, pa i više sorti. Rešenje ovih protivrečnih pojava nalazi se u pravilnom izboru sorti i njihovom najboljem rasporedu, prema međusobnim uslovima oplođenja, tako da se može uspešno gajiti najmanji broj sorti koji omogućuje obilne prinose. Pri tome će se jedna, dve, pa i više sorti gajiti radi proizvodmje plodova, druge će biti tako podešene da kao oprašivači obezbeđiju najbolje prinose.

U slučaju da se pojedine sorte žele gajiti u malim razmerama, pretežno kao oprašivači, tada se može izvršiti različit raspored ovih oprašivača u voćnjacima. Međutim, ako je jedna od ovih sorti loš oprašivač, onda nije preporučljivo da se gaji u više od dva reda zajedno. To praktično znači da će se takva sorta smenjivati sa po dva reda. Tako će se obezbediti dobra rodnost zahvaljujući oprašivanju i oplodnji susednih stabala, dobrih oprašivača.
Neparan broj redova od jedne sorte može zbog eventualne, određene agrotehnike da poveća troškove proizvodnje, a ima i uticaj i na produktivnost rada.
Trebalo bi izbegavati raspored po kojem bi u istom redu bile po dve sorte, jer bi to kvarilo izgled i imalo niz drugih nepovoljnih posledica na organizaciju rada i ujednačenje agrotehničkih mera, koje se u voćnjacima moraju primenjivati. Zbog toga se takav raspored izbegava, naročito u velikim voćnim zasadima.
Sorte oprašivači trebalo bi da se odlikuju sledećim osobinama: da su dobro prilagođene uslovima sredine, da ispoljavaju što bolju polnu podudarnost sa glavnim sortama i time obezbeđuju što obilnije prinose, da imaju dobru klijavost polena, da im se vreme cvetanja što
potpunije podudara, da im plodovi imaju što bolji kvalitet, i da im se dugovečnosti približno podudaraju sa glavnim sortama.
U pojedinim voćnim zasadima mogu se gajiti najmanje dve sorte koje se odlikuju većinom napred pomenutih osobina, i što
je posebno važno, sorte koje mogu dobro međusobno da se oplođuju. Sigurnije da se gaje po tri sorte, i to sve tri s uspešnom međusobnom oplodnjom.