Ako niske temperature nastupe naglo, a voćke uđu nepripremljene u fenofazu mirovanja, pojava mraza može u većoj ili manjoj meri izazvati oštećenja. Tada mogu stradati mladari i tanke grančice u kruni, cvetni pupoljci, koren, stablo ili nekada cela voćka. Povećanje otpornosti voćaka prema mrazu može doprineti primena određenih agrotehničkih aktivnosti.

Ukoliko na stablima ima mehaničkih oštećenja potrebno ih je sanirati. Jedan od načina zaštite voćaka od mraza jeste uvijanje stabla slamom, kukuruzovinom, papirom ili jutanim vrećama. Za omotavanje stabala nikako ne koristiti folije od plastike jer izazivaju kondenzaciju koja može da izazove kontra efekat.

Sneg može da prouzrokuje manje ili veće štete na voćkama, kako mladim tako i starijim. Da bi se štete izbegle ili smanjile, treba otresanjem uklanjati sneg sa grana voćaka.

Usled izmrzavanja mogu se javiti pukotine ili nekrotične pege ili se ova isuši sa jugozapadne strane. Slične se javlja i  na korenu, što je vrlo nepovoljno za održavanje i rodnost voćaka. Mnoge posledice izazvanim niskim temperaturama se mogu izbeći preventivnim merama kao što su pravilan izbor položaja terena,birati sorte koje su otporne na niske temperature,izbor podloge i dr. Zatim potrebna je i primena agrotehničkih merakoje omogućavaju da se voćke održe u stanju što veće otpornosti na mrazeve. Agrotehničkim merama trba sprečiti prebujan rast letorasta, kasno završavanje vegetacije,jača oštećenja organa uzorkovana štetočinama.Kao efikasnom se pokazala mera krečenje debla i jačih skeletnih grana u jesen .Krečenje voćaka ima prednost, jer u proleće usporava kretanje vegetacije čime se smanjuje i mogućnost stradanja voćaka od kasnih prolećnih mrazeva.