U zavisnosti od vremena padanja, uticaj snega na biljnu proizvodnju može biti koristan i štetan.

Najvaznačajniji uticaj snega ogleda se u tome što je sneg važan izvor vode u poljoprivredi. Njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava predvegatacijska rezerva vode u zemljištu. Ovo je posebno značajno u aridnim oblastima. Takođe, sneg je dobar toplotni izolator.

U zimskom periodu pokriva ozime useve i taj način ih štiti od izmrzavanja. Ozima pšenica pod snegom može izdržati temperature od -25° C u dužem vremenskom periodu, dok bez snega izmrzava i na temperaturama od – 10° C ako duže trajuSneg može imati i negativan uticaj, naročito ako se javi u ranu jesen ili kasno proleće.

Vlažan sneg može izazvati mehanička oštećenja nežnijih delova biljaka. Njegovo duže zadržavanje iscrpljuje ozime useve i pogoduje pojavi snežne plesni kod ozimih strnina. Ako se dugo zadrži u proleće odlaže izvođenje poljskih radova i setvu jarih useva U slučajevima kada su dnevne temperature pozitivne dolazi do njegovog otapanja, a noću do ponovnog smrzavanja i tada se stvara ledena kora. Kada je ledena kora debela, ispod nje dolazi do nagomilavanja ugljen-dioksida, smanjuju se zalihe kiseonika i može doći do oštećenja biljaka. Kada je ledena kora priljubljena, odnosno neposredno iznad ozimih useva, može izazvati i mehanička oštećenja biljaka. Ledena kora može se uništiti mehanički ili posipanjem tamnim materijama u cilju ubrzavanja otapanja.