Šljiva je u Srbiji veoma značajna voćka. Privredni značaj šljive nije samo u njenoj velikoj proizvodnji i izvozu, već naročito u tome što je ona odavnina bila i ostala verni pratilac našeg seljaka i za mnoge od njih glavni izvor prihoda. Šljiva je takoreći zaštitni znak Srbije. Bez nje se ne može zamisliti, niti opisati kako to izgleda voćarstvo u našoj zemlji.

Najznačajnije i najrasprostranije domaće sorte su: požegača, čačanska lepotica, čačanska rodna i čačanska najbolja, čačanska rana,valjevka. U cilju unapređenja voćarstva stručnjaci Instituta u Čačku su 2012. godine stvorili novu sortu šljive nada. Nastala je hibridizacijom sorte stenlej i skolduš.

Nova sorta prilagođena je agrogeološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otporna na niske temperature i pozne prolećne mrazeve. Njena najveća prednost ogleda se u otpornosti na virus šarke šljive i gljivične bolesti.

Plodovi se ubiraju u punoj tehnološkoj zrelosti krajem druge i početkom treće dekade avgusta,  kada imaju najizraženiji miris i ukus. Karakteristične su tamno plave boje, a masa ploda je oko 50 grama.

Plod donosi na kratkim rodnim grančicama pa iz tog razloga intenzitet rezidbe prilagoditi nameni plodova. Poželjno je skraćivanje skeletnih grana tj. prevođenje na niži letorast kao i čišćenje vrhova od suvišnih letorasta. Rezidbom ćemo dobiti bolje obrastanje kratkim rodnim grančicama nižih delova skeletnih grana. Njena osobina slabije bujnosti stabla daje joj veliku prednost gajenja u gušćim zasadima. Plodovi Nade sadrže visoki sadržaj suve materije, šećera i kiselina, koštice se lako odvajaju od mezokarpa, plodovi su ujednačene veličine i izuzetno pogodni za sušenje i preradu. Sorta je tolerantna prema virusku šarke, a ispoljava blagu osetljivost na prouzrokovače plamenjače i truleži ploda.

Nada nije previše zahtevna za gajenje,  ali je preporučljiva primena svih agrotehničkih mera,  radi dobijanja visokog kvaliteta plodova.