Raspisivanjem trećeg javnog poziva u okviru Mere 1 za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava zaokružen je potencijalni ciklus investiranja u okviru primarne poljoprivredne proizvodnje.
Po prvi put od kako je počeo da se implementira ovaj program, gazdinstva, pored nove mehanizacije i opreme, mogu konkurisati i za izgradnju i opremanje objekata u sektorima mleka, mesa, voća i povrća, kao i ostalih useva.
Nabavka traktora nije obuhvaćena ovim javnim pozivom s obzirom da procedura obrade zahteva po posebnom pozivu samo za traktore još uvek traje.
Rok za prijavu i podnošenje zahteva za odobravanje projekata počeo je 1. novembra i trajaće do 9. januara naredne godine. Zahtevi se šalju Upravi za agrarna plaćanja.
Program finsiran od stane Evropske unije (obezbeđuje 75% sredstava) i Republike Srbije (25%) namenio je domaćim poljoprivrednicima po ovom konkursu 3.015.976.278 dinara.
Proizvođači mogu podneti samo po jedan zahtev u okviru Mere 1, ali ih apliciranje za Meru 3, koja obuhvata oblast prerade poljoprivrednih proizvoda, ne ograničava u ovom pogledu. Prema postojećem pravilniku, proizvođač prilikom podnošenja zahteva, dostavlja potrebnu dokumentaciju: poslovni plan, popis pokretne i nepokretne imovine (na dan 31. decembar prethodne godine), dokaz o obrazovanju ili iskustvu u poljoprivredi (diplomu o stečenom obrazovanju, ugovor o radu na poslovima poljoprivrede, i sl…), kao i uverenja o plaćenom porezu. Preduzetnici dostavljaju bilanse stanja i uspeha, odnosno poreske bilanse.
Za investiranje u obnovljive izvore energije, dostavlja se studija izvodljivosti, odnosno studija opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja. Za investiranje u izgradnju i opremanje objekata prilaže se izvod iz katastra nepokretnosti sa
kopijom plana.
Poljoprivrednici koji nemaju u svom vlasništvu zemljište, moraju dostaviti ugovor o zakupu sa najmanjim rokom važenja od 10 godina.
Investiranje u izgradnju objekata podrazumeva građevinsku dozvolu, idejni projekat, projekat za izvođenje u skladu sa zakonom, odnosno rešenje za izvođenje radova.
Prema aktuelnom pravilniku, donja granica vrednosti investicije je 5.000, a gornja 700.000 evra za sektore voća, povrća i ostalih useva. U sektoru mesa donja granica je 5.000, a gornja milion evra.
Procenat povraćaja novca iznosi od 60-80% u zavisnosti da li se radi o mladom poljoprivredniku ili o proizvodnji u otežanim uslovima (planinskim područjima), ili obuhvata investicije u zaštitu životne sredine.
Kreatori agrarne politike u našoj zemlji procenjuju da ovaj vid finansiranja, pored 175 miliona evra programa, pokrenuti investiranje oko pola milijarde evra u ostale oblasti poljoprivrede koje nisu obuhvaćene IPARD-om i pored nove, složenije procedure prilikom podnošenja zahteva.
Iako naši poljoprivredni proizvođači teže prihvataju nove procedure, najverovatnije je da sredstva iz IPARD programa neće biti u potpunosti iskorišćena. Ipak, važno je napomenuti da se uvođenjem novih standarda za korišćenje pretpristupnih fondova Evropske unije može pokrenuti lavina desetostruko većeg novca. Naravno, finansijska injekcija, nakon pristupanja uniji, može u značajnoj meri unaprediti agrar i posustalu domaću ekonomiju.
Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja na ukupno 4 javna poziva za dodelu sredstava iz ovog programa do sada je stiglo preko 500 prijava, a raspodeljeno je oko 3 miliona evra. Ministarstvo poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede zadovoljno je brojem prijava, s obzirom na slična iskustva zemalja u okruženju koje su sprovodile IPARD program gde je u prvim javnim pozivima
učestvovalo od 50 do 80 poljoprivrednih proizvođača. Do kraja godine očekuje se raspisivanje još jednog javnog poziva za Meru 7, koja obuhvata investicije u okviru oblasti ruralnog turizma.
