Kako do boljeg svinjskog mesa

Objavljeno: 17 dec 2018

Primenom beskrvne metode se postižu dva cilja: prva, nema negativnih medicinskih, proizvodnih i etičkih efekata hirurške kastracije; i drugo meso ovako kastriranih grla nema neprijatan miris.  U našoj širokoj praksi još uvek se pribegava hirurškoj kastaciji muških
prasadi, namenjenih tovu.Uzrast prasadi u kojoj se obavlja kastracija značajno varira (od nekoliko  dana po  rođenju do više nedelja). Osnovni razlog za kastraciju je odstranjivanje specifičnog mirisa iz mesa, koji se javlja kod nekastriranih nerastova. Ovaj miris u mesu potiče od muškog polnog hormona androsterona, kojeg sintetiše tkivo testisa a mesu daje miris na mokraću, kao i  od skatala (nastaje razgradnjom triptofana), koji mesu daje miris na feces.

Oba jedinjenja sintetišu se kada muške jedinke dostignu uzrast četiri – pet meseci, odnosno oko dva meseca,  pre nego što dostignu oko 100 kg telesne mase, kada se obično kolju za meso. Kada se radi o klasičnoj, hirurškoj kastraciji, u savremenom svinjarstvu se nameću dva problema.

Prvo, današnje visokoproduktivne rase svinja mogu da dostignu do 100 kg u uzrastu 5 do 5,5 meseci, kada je mala verovatnoća da se u njihovom mesu može osetiti neprijatan miris polno zrelih mužjaka. Pre svega zbog toga što znatan broj mužjaka sa ovom starošću ne postiže potpunu polnu zrelost, ili je akumulirana količina ovih mirisnih supstanci, u njihovom masnom tkivu vrlo mala. S tim u vezi, kod ovih rasa koje se vrlo intezivno tove, praktično i nema razloga za kastraciju.

Ilustracija: prasad, foto: pixabay
Ilustracija: prasad, foto: pixabay

Dobar primer je Danska i neke druge razvijene zemlje u kojima se muška prasad za tov ne kastriraju, jer se kolju pre postizanja pune polne zrelosti i sa telesnom masom ispod 100 kg. Međutim, poznato je da nekastrirani mužjaci ostvaruju za 20 % bolju konverziju hrane, imaju za 10 do 15 % veći dnevni prirast i za 10 do 15 % veću mišićnu masu (više mesa), u poređenju sa hirurški kastriranim mužjacima.

Računa se da je u proseku, sa istom količinom hrane moguće utoviti 20 nekastriranih, odnosno 22 do 23 kastrirana mužjaka, osim toga, hirurška kastracija je s medicinskog stanovišta dosta riskantan i skup zahvat a sa stanovišta zaštite životinja je danas u većini zemalja neprihvatljiv. Iz navedenih razloga, u novije vreme, obavljaju se istraživanja drugih, nehirurških metoda kastracija, koje bi se Afrike ne obraća pažnju na ovaj miris, ili čak zahteva da meso bude od nekastriranih mužjaka svinje.
Danas su postignuti dobri rezultati primenom imunološke (nehirurške) kastracije. Ova metoda se zasniva na tretmanu mladih mužjaka antigenim supstancama koje stimulišu sintezu antitela protiv jednog hormona u hipotalamusu, koji kontroliše izlučivanje gonadotrapina iz hipofize, odnosno sintezu antrogena i skatola u testisima. Na taj način se sprečava funkcija testisa, odnosno sinteza antrogena i skatola, što utiče na izostanak stvaranja specifičnog mirisa u mesu. Osim toga pokazalo se da imunološki kastrirani mužjaci imaju znatno bolje priraste, veću količinu mesa i manje masnog tkiva od klasične kastriranih mužjaka. Primenom ove metode se postižu dva cilja: nema
negativnih medicinskih, proizvodnih i etičkih efekata hirurškie kastracije i drugo, meso ovako kastriranih grla nema neprijatn miris.
Tretman se izvodi sa dve injekcije antigena GnRH i to tako što se prvo injekcija daje prasadima u uzrastu od devet nedelja, a druga u uzrastu od 20 nedelje primenjivale u onim društvenim sredinama, u kojima je uvreženo mišljenje da meso nekastriranih nerastova ima neprijatan miris. Treba istaći da je ovaj osećaj jako individualan i kod velikog broja ljudi je posledica ubeđenja, a ne realnog (fiziološkog) osećaja ovog mirisa. Brojna istraživanja su pokazala da preko 50 % ispitanika nema informaciju o tome.

Ukoliko Vam se dopao članak, lajkujte ;) 1

Izvor: Domaćinska kuća

Autor: D. J.

Slučajne vesti

Pošaljite svoj komentar