Za pravilno izvođenje zoohigijenskih mera na jednom pašnjaku, neophodno je da se pašna površina pre svega, planski i organizovano iskorišćava. To znači da pašnjak treba da bude organizovan po principu pregona, odnosno da se ispaša životinja odvija na unapred određenim delovima (parcelama),  pašnjaka. Na početni pregon koze se vraćaju posle izvesnog vremena, a koliko će koze da provedu na ispaši u jednom pregonu,  zavisi od veličine pašnjaka i ukupnog broja pregona, ali ne bi trebalo da zadržavanje bude duže od pet dana. Za vreme dok je pregon slobodan travni pokrivač se obnavlja, a zahvaljujući dejstvu sunca i drugih prirodnih , fizičkih faktora broj prisutnih mikroorganizama i parazita se smanjuje, čime se značajno sprečava mogućnost njihove invazije na životinje.

Najbolji i najčistiji delovi pašnjaka uvek se stavljaju za mlađe životinje. Ako se napasaju zajedno sve kategorije koza, uvek treba nastojati da se prvo napasaju jarad, pa tek onda  starije koze, tako što će se prvo mlađe kategorije puštati na pašnjak.

Ako se planira vremenski duže zadržavanje koza na pašnjaku, potrebno je na njemu izgraditi određene nadstrešnice ili skloništa,  kao prvu zaštitu od jakih kiša ili izenadnog hladnog vremena. Napajanje životinja iz bara,  kanala,  i potoka,  potencijalno može da bude veoma opasno, jer vlažni tereni pogoduju razvoju parazita. S toga je neophodno na pašnjaku urediti mesta gde će se koze bezbedno napajati vodom.

U cilju zaštite životinja od parazita,  neophodno je na pašnjaku preduzimati mere u cilju,  ili prekidanja,  ili ometanja njihovog biološkog ciklusa razvoja. Ciklus razvoja parazita može da se prekine u spoljašnjoj sredini,  gde se nalaze infektivni ili neinfektivni oblici parazita, u prelaznom domaćinu, ili u samim životinjama u kojima se paraziti  obično nalaze,  ili kao razvojni,  ili kao zreli oblici.  Borba protiv parazita na pašnjaku,  obuhvata brojne melioracijske  i agrotehničke mere.

Ako se koze sa pašnjaka vraćaju ili pokisle ili mokre, neophodno je u staji  obezbediti dovoljne količine prostirke i izbegavati promaju (Volčević, 2005).