Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Portulaceae.
Crvenkaste je, polegle, mesnate stabljike sa puno sočnih zelenih listića, a kasnije i sa sitnim žutim cvetovima. Rasprostranjena je širom sveta pa se može naći u severnim delovima Amerike i Afrike, u Maloj Aziji, Maleziji, Indiji i Kini, odakle i vodi poreklo,  Australiji, ali ne i na Tasmanijskom ostrvu,  na Srednjem Istoku, kao i Meksiku i širom Evrope. Uspeva samo do 800 metara  nadmorske visine. Raste u vrtovima, vinogradima, livadama i rubovima šume. U Srbiji tušt raste uglavnom kao samonikla biljka uz kuće i puteve, naročito po peskovitom tlu. Uspeva samo do 800 metara nadmorske visine.

Koristi se i nadzemni, mladi, sočni deo biljke koji se kod raznih naroda različito i sprema. Mladi listovi su blagog, kiselo-slanog i aromatičnog ukusa, pa se koriste u ishrani ljudi u obliku salate. Stariji listovi se pre upotrebe kuvaju. Ova biljka može da se koristi i kao začin jelima ili se od nje pripremaju supe. Sušenjem tušt gubi aromatičnost. Sitno, crno, bubrežasto seme se može samleti u hranljivo brašno.

Kao lekovita biljka tušt se upotrebljavao još u staroj Grčkoj. Pomaže u povišavanju krvnog pritiska, delujući slično adrenalinu. Ima najveći sadržaj omega 3 masnih kiselina od svih biljaka. Turci je koriste za spremanje salata i nadeva za pitu,  Grci je prže i mešaju sa peršunom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i neizbežnim feta sirom za spravljanje ukusne salate, dok je, već pomenuti Jermeni, spremaju kao svežu salatu sa ili bez belog luka uz obavezno vinsko sirće, ali je i konzerviraju tj. ostavljaju  u teglama kao zimnicu.

Mladi listovi su blagog, kiselo-slanog i aromatičnog ukusa, pa se koriste u ishrani ljudi u obliku salate. Stariji listovi se pre upotrebe kuvaju. Ova biljka može da se koristi i kao začin jelima ili se od nje pripremaju supe. Sušenjem tušt gubi aromatičanost. Sitno, crno, bubrežasto seme se može samleti u hranljivo brašno.

Za zimsku upotrebu ostavljaju se sveže očišćene i oprane stabljike poređane u čistu teglu nalivene rastvorom koji se sastoji od sveže, po ukusu nešto kiselije i slanije vode, sa dodatkom seckanog belog luka.

U narodnoj medicini pripisuju mu se i brojna druga  svojstva, deluje antibakterijski, kao čistač krvi i diuretik, a navodno pomaže i kod kašlja, temperature, upale desni, hemoroida, prolećnog umora, slabosti bubrega, arterioskleroze, glavobolje i oboljenja živaca.

Tušt u sebi sadrži vitamine, A, C i B, kao i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe.

Ono što je od velike važnosti je da  tušt više od drugog povrća sadrži u sebi jednu od veoma važnih omega 3 masnih kiselina, EPA  omega 3 masnu kiselinu (eikozapentaenoinsku kiselinu), koje inače ima samo u algama,  plavoj morskoj ribi i u semenu lana. Takođe sadrži i biljne pigmente,  koju sadrži crvena boja stabljike tušta, (koje  ima  i  u cvekli npr.), a koji se smatraju za veoma dobre antioksidanse.

Tušt kao prilog

Potrebno:

• 1/2 kg tušta
• 5 češnjeva belog luka
• maslinovo ulje
• sirće

so, biber

Priprema:
Mlade izdanke oprati i obariti u slanoj vodi pa ocediti.  Izmešati tušt sa sitno naseckanim lukom,  maslinovim uljem, sirćetom.