Od ugljeno hidratnih hraniva je najvažniji kukuruz. On ima visok sadržaj energije i sa te strane nema mogućnosti predoziranosti.  Međutim problem je velika zastupljenost ulja. Zato se stvara debela i meka slanina, jer se uneta hrana (mast) ne transformiše , već se direktno deponuje u organizmu.
Zbog smanjenja rizika od kvarenja kukuruza, a sa druge strane izbegavanja velikih troškova veštačkog sušenja, rešenje je silaža od zrna kukuruza. Upotreba ovakvog kukuruza povećava konzumiranje za 2 % zbog boljeg ukusa. Znatno je manji utrošak hrane po jedinici prirasta zbog sačuvanih svih hranljivih materija , za razliku od veštački sušenog kukuruza. Klip se ne koristi za tov svinja, a najbolje je silirati kukuruz kada ima 30-35 % vode.
Ječam u svinjarstvu može da se koristi u dosta velikom procentu jer proteini imaju odličan aminokiselinski sastav za tov svinja. Slanina dobijena hranjenjem svinja obrokom sa velikim sadržajem ječma je tanja,  čvršća i odlične konzistencije.

Pšenica, ako služi za ishranu svinja ne sme da bude fino mlevena zbog nastanka testastih sadržaja u želucu. Inače je ukusna i sadrži 50 % više proteina od kukuruza. Daje se do 25 % u obroku.  Ovas se takođe daje do 25 % u smeši zbog visokog sadržaja celuloze.
Odličan je bez plevice za mlađe kategorije.
Sirak , ako se koristi , ne sme da ga ima više od 15 % zbog visokog sadržaja tanina. Suvi repini rezanci imaju dosta šećera ( 8-9 % ) , dosta proteina , ali lošijih i 20-22 % celuloze visoke svarljivosti. Zato se koristi sa 10-20% u smeši.
Kasava može da se koristi 20-30 %. Kod nas se ne gaji ali se ponekad uvozi iz Azije. Krtole kasave su bogate skrobom.
Melasa ima malo proteina ( 7-9 % ) slabijeg kvaliteta. U ishrani svinja se koristi bolje nego u ishrani goveda kao delimična zamena energetske ishrane. Neophodno je postepeno uvođenje u ishranu. Koristi se u manjem obimu kao vezivno sredstvo pri peletiranju.
Pomije , ako su dobrog kvaliteta mogu ograničeno da se koriste u tovu svinja.