U našim klimatskim uslovima ovce se u većini slučajeva jagnje tokom zimskog perioda.
Pre samog početka jagnjenja pripremaju se topli ovčarnici ili za to adekvatne prostorije. Na deset do petnaest dana pre početka jagnjenja, ovčarnike treba očistiti od đubreta i svake druge nečistoće. Zidovi se moraju okrečiti, a pod u ovčarniku kao i ostali inventar u njemu poprskati krečnim mlekom. Na pod ovčarnika se stavi čista i suva prostirka.
Posebna pažnja se obraća na to da se u ovčarniku eliminiše bilo kakva promaja, jer ona vrlo nepovoljno deluje na ovce i na jagnjad. U prostoriji gde se jagnje ovce, temperatura ne bi trebalo da bude manja od 12°C. Ukoliko je prostorija hladnija treba je utopliti pomoću bala slame ili kukuruzovine.

S druge strane treba izbegavati da prostorija za jagnjenje bude pretopla, jer to može dovesti do toga da jagnjad postanu isuviše osetljiva i nežna, što može dovesti do prehlade i bolesti. Ventilacija u ovim ovčarnicima mora biti što bolja. Odeljenje za jagnjenje treba da je prostrano, kako bi se ovce u njemu mogle normalno kretati. Jednoj ovci sa jagnjetom treba obezbediti 1,25 m² podnog prostora.

Na 2-3 dana pre jagnjenja trbuh je nešto spušten, a gladne jame su upadljivo izražene. Jagnjenje obično prolazi bez ikakvih komplikacija i završava se za 15 – 40 minuta. Ako je položaj ploda pravilan najpre izlaze prednje noge između kojih se nalazi glava a zatim i celo telo. Ukoliko je ovca slaba ili iscrpljena, porođajni naponi su takođe slabi, te joj se može pomoći na taj način što se jagnje povlači za noge kada se naponi jave, ali s povlačenjem treba prestati čim naponi prestanu. Međutim može se desiti da položaj ploda u materici bude
nepravilan, što za vreme porođaja dovodi do uginuća jagnjeta a često i ovce majke. Zbog toga je potrebno pratiti tok jagnjenja, a ako je on normalan nije potrebna nikakva pomoć od strane odgajivača. Ukoliko se porođaj iz bilo kog razloga oduži, treba zatražiti hitnu pomoć veterinara. Prilikom jagnjenja pupčana vrpca se sama prekida.

Ukoliko se sama ne prekine treba je odseći na 3-5cm od trbuha, iscediti i dezinfikovati jodom. Ostatak pupčane vrpce se sasuši posle nekoliko dana i otpadne posle 1-2 nedelje. Odmah po jagnjenju ovca, po pravilu, oliže svoje jagnje. Ukoliko ona to ne učini, čuvar stada mora gužvama suve i mekane slame polako istrljati jagnje i osloboditi ga od sluzi (naročito sa gubice i nosnih otvora). Jagnje se ostavlja na miru da se odmori od porođaja, a kada ono pokuša samo da ustane treba mu pomoći i podmetnuti ga pod ovcu koja će da ga podoji. Međutim pre nego što jagnje počne da sisa treba prve mlazeve mleka izmusti u poseban sud, a vime oprati toplom vodom i dobro
osušiti. Dobro je da se prvih nekoliko dana kontroliše da li jagnje redovno sisa, da li je uz majku i da li ona ima dovoljno mleka. Ovcama po jagnjenju treba odmah podstrići zadnje delove tela i to oko vimena i sednjačkih kostiju, odnosno bedara.

Ovca i jagnje ostaju po jagnjenju zajedno 2-3 dana u ograđenom prostoru površine 2-3m. Posle nekoliko dana jagnje i ovcu možemo spojiti sa ostalim ojagnjenim ovcama.

Ponekad mlada ovca neće da primi jagnje, pa čak i beži od njega. U tom slučaju se ovca i jagnje zatvaraju zajedno u malu pregradu i u njoj ostaju 2-3 dana, kako bi se navikli jedno na drugo. Ako se pak želi podmetnuti jagnje pod drugu ovcu, onda je to najbolje
učiniti što pre po jagnjenju, jer ovca inače vrlo dobro poznaje svoje jagnje po mirisu. Jagnje treba obavezno da posisa kolostrum koji je po sastavu drugačiji od notmalnog mleka (po većem sadržaju vitamina i antitela). Nega jagnjadi za vreme dojnog perioda sastoji se u tome da se učini sve što je potrebno za pravilnu ishranu, smeštaj, higijenu i zdravstvenu zaštitu kako bi se jagnjad normalno razvijala.