Šumadijska opština Knić u poslednje tri godine beleži rast broja novorođenčadi,  ali ni investicije u poljoprivredu nisu zanemarljive. Kraj poznat po voćarskim plantažama i stočarstvu, već osam godina  je domaćin savetovanja voćara,  koje organizuje ,, Gruža agrar”. Zanimljiv stručan program upotpunio je i nastup mladih umetnika kulturno umetničkog društva i glumca kragujevačkog pozprišta Zdravka Maletića koji je podsetio učesnike na Miloša Obrenovića.

Na skupu se u ime aktuelne državne administracija obratio Radivoj Nadlački, savetnik ministra Nedimovića, inače inženjer poljoprivrede i sam poljoprivrednik. On je učesnicima pojasnio da za investicije do 50 000 evra treba da imaju prostiji biznis plan,  dok za veće iznose se radi složeniji. On je ovom prilikom naglasio da treba da budu svi oprezni kada biraju konsultante, da ne treba da plaćaju unapred nikome usluge i da dobro razmisle da li je IPARD ono što odgovara njihovom gazdinstvu.

“Poljoprivrednici treba da znaju da kontrole koje su najavljene nisu samo najava već svaki aplikant će imati kontrole i to tri puta . Nultu odnosno početnu, kontrolu pre isplate,  a i u narednih pet godina” zaključuje Nadlački.

Zanimljivo je bilo izlaganje doktora Dragana Radivojevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dobrog praktičara voćarske struke. On je predstavio istraživanje kako gustina sadnje jabuke utiče na prinose i profitabilnost. Zaključak je da u poređenju sadnje na razmak 100 , cm, 80cm i 60 cm pri razmaku redova tri do tri i po metra kod sorti Greni Smit i Zlatni Delišes najbolja je gustina sadnje na 80 cm. U obrazloženju,  ovaj stručnjak navodi da  veća gustina sadnje  nema ekonomsku opravdanost,  jer imamo značajno povećanje ulaganja koje ne donosi takav prinos da može pokriti troškove TOG povećanje investicije.

“U našem jagodarstvu mnogi mešetari koriste priliku da se na internetu reklamiraju i prodru do proizvođača”. On smatra da je najveći problem kod nas što se znanje poklanja ili krade. To je doprinelo da je jagodarstvo na nivou gde je danas. Dodao je još i da je ozbiljna proizvodnja ono što možemo sami realizovati,  ili uz pomoć najbližih i okoline.

“Nemam sopstvenu proizvodnju jagode jer ne bih stigao na oba polja da radim tako da se bavim plasmanom sadnica i ne mogu reći da je prinos kilogram ako je između 400 i 600 grama. Pošto se ja bavim frigo sadnicama,  mogu da govorim samo o tome i sadnja je za ove sadnice najbolja u junu i julu,  odnosno do 10.  avgusta zasad mora biti formiran”. Prema njegovim rečima u Evropi je trend jedna sadnja,  jedna berba i kada bi Ministarstvo primenilo uredbu barem 20-30% naših proizvođača bi isto radilo. Što se tiče pripreme zemljišta,  ona počinje već u decembru a ne kada skinemo žito,  jer samo tako možemo sve uraditi na vreme.