Bolest pšenice koja se zove u narodu glavnica je opasno gljivično oboljenje koje napada pšenicu i nanosi ozbiljne gubitke prinosima čak i do 80%.
Glavnica pšenice spada u grupu opasnijih bolesti žita, jer može izazvati ozbiljne gubitke u prinosima. Pored toga utiče i na vrednost zdravih zrna, jer se mlevenjem zrna dobija brašno tamnije boje i neprijatnog mirisa, koji dolazi od spora parazita. Upotreba ovakvog brašna u ishrani može da bude štetna po zdravlje ljudi i domaćih životinja.
Znaci bolesti mogu se uočiti posle cvetanja i sve do zrenja. Dok je usev još zelen, zaražene biljke, naročito klasovi, imaju plavkastu nijansu, a klasići su ređi, odnosno nisu tako zbijeni kao kod zdravih biljaka.U vreme vršidbe glavničava zrna mogu da se raspuknu, a oslobođene spore da se nađu na zdravim zrnima pšenice. Ako se takva pšenica ne koristi za setvu, tada spore zajedno sa semenom dospevaju u zemljište. U uslovima povoljne vlage i temperature klijaju istovremeno sa klijanjem semena.
Ova bolest je teška za brzo reagovanje jer se simptomi javljaju tek u klasanju kada klasovi ne cvetaju, duže zadržavaju plavozelenu boju, nakostrešeni su i uspravni, seme je tamnije, kraće i okruglo, pa su i plevice razmaknute.
Veoma česta situacija je kada proizvođač seje deklarisanu semensku pšenicu jedne godine a sledeće dve prvu i drugu reprodukciju odnosno seme iz sopstvene proizvodnje. Ili svake godine na manjoj površini seje deklarisano seme a većinu površine zaseje semenom iz sopstvene proizvodnje. Problem nastaje, ako se poseje seme iz sopstvene proizvodnje koje nije tretirano fungicidom. Ako se već mora sejati seme iz sopstvene proizvodnje onda bi tretman fungicidima za tu namenu trebalo da bude obavezna mera. Netretirano seme ne sme se mešati sa tretiranim semenom i obavezno sejati na odvojene parcele.
Zaražena pšenica se ne sme koristiti za ishranu ljudi i životinja jer može doći do trovanja. Isto tako, ne palite zaraženo seme ni strništa jer, lagane spore nosi vetar u nezaraženo područja.
U krajevima u kojima se koristi seme iz ambara za setvu pšenice, bolest se redovno javlja. Može da uništi i do 80 % prinosa. Upotrebom deklarisanog semena može se eliminisati pojava glavnice.
Iako kod nas postoje preparati u prometu za zaštitu semena, naš savet i preporuka je da se koristi isključivo deklarisano seme.
Što se tiče trovanja zaraženim semenom kod stoke, akutno trovanje, do koga dolazi pri uzimanju velikih količina glavnice u toku kraćeg vremena, može dovesti do paralize ekstremiteta i jezika životinja, poremećaja u funkciji gastrointestinalnog trakta i abortusa. Po svojoj prirodi ovo je kumulativni tip trovanja. Otuda, trovanje se može razvijati kao posledica uzimanja manjih količina, u toku dugog vremenskog perioda.
Hronično trovanje izaziva pojavu gangrene na ekstremitetima, sa otpadanjem kopita ili papaka, ušiju i repa. Pre uginuća životinja obolelih od ove bolesti, kao karakteristični simptomi mogu se javiti delirijum, spazme i paralize.
Životinje koje su kraće vreme uzimale hranu sa glavnicom, mogu se povratiti u normalno stanje, ukoliko se ovakva hraniva ili hrana isključe iz dalje ishrane.
Tanin kao drenč koristi se kao antidot, a hloral hidrat kao sedativ za tretiranje nervoznih životinja.
Nikada ne treba hraniti životinje sa hranivima koja sadrže velike količine glavnice.Živina je znatno tolerantnija na glavnicu od ostalih vrsta domaćih životinja. Zrna žitarica koja sadrže 0,05% glavnice, dovode do smanjenja prirasta i efikasnosti iskorišćavanja hrane u junadi u završnom periodu tova.
U slučaju trovanja životinja sa glavnicom, šest različitih alkaloida je uključeno pri tome. Kada su u pitanju suprasne krmače, u njihovom obroku ne smeju biti uključena zrna žitarica, čak ni sa malim sadržajem glavnice. Molimo vas da o ovome povedete računa posebno kada se spremate za setvu pšenice. Toliko za danas, do našeg sledećeg susreta, doviđenja.
