Salata se proizvodi direktnom setvom semena,  ili iz rasada. Ona je predhodna ili naknadna kultura kratke vegetacije. U zavisnosti od sorte i cilja proizvodnje najpovoljnija je sadnja iz kontejnerskog rasada na svakih 10-15 dana što omogućava kasnije kontinuiranu berbu. Dobra priprema zemljišta važna je za ukorenjavanje rasada.

Za prolećnu proizvodnju iz rasada seme se seje u zaštićenom  prostoru  od prvih dana februara,  do prvih dana aprila u intervalima od 10-15 dana. Za jesenju proizvodnju, setva je na otvorenoj leji tokom avgusta i početkom septembra,  a za zimsku tj. ranu prolećnu – tokom septembra. Rasad star 30-40 dana se sadi na međurednom rastojanju 20-30 cm i razmakom u redu od 10-20 cm. Prolećna sadnja je od polovine marta pa do polovine maja tj kad može da se uđe u njivu.
Letnja sadnja je najpovoljnija od polovine juna do kraja avgusta i stiže ranje od polovine jula do kraja oktobra. Najbolje je gajiti uz malčovanje tamnom folijom.
Ozimu salatu koju sadimo u oktobru i to u brazde. Rano gajenja salate se zaštićuje tunelom od plastične folije.
Sve salate imaju slične potrebe za hranivima- za 10 t prinosa treba 30 kg azota, 15 kg fosfora i 60 kg kalijuma. Na siromašnim zemljištima neophodno je đubrenje kompostom (1-2 kg/m²) a prihranjivanje tečnim organskim đubrivom svakih 5-7 dana, rastvorom koprive, gaveza, fito -eko preparatima a protiv insekata zaprašuje se kamenim brašnom. Redovno se zaliva sistemom kap po kap, odnosno mikrocevastim sistemom jer se na ovaj način ne kvase listovi.

Radi zaštite od bolesti i štetočina, salata se gaji obavezno u plodoredu i kao mešana kultura uz beli i crni luk uz malčovanje zemljišta.
Bere se u tehnološkoj zrelosti odsecanjem glavice a najbolje je u vreme rose. Prinosi prolećne glavičaste salate su od 15 t a jesenje do 40 t.. Lisnata salata se bere odsecanjem rozete ili otkidanjem listova a prinos je oko 15t/ha.