Pretpostavlja se da je sočivo (Lens esculenta L.; Lens culinaris Medic.)  prva namirnica koja se počela uzgajati, još u mlađem kamenom dobu. Potiče, najverovatnije, iz jugozapadne Azije, odakle se preko Sredozemlja proširilo u Evropu. Pronađeno je na arheološkim nalazištima Bliskog Istoka, starim 8.000 godina, i u grobnicama egipatskih faraona.

Vekovima se sočivo koristilo u ishrani uz još dve tradicionalne namirnice koje su se uz njega uzgajale, ječam i pšenicu.

Sočivo se ubraja u grupu zrnastih mahunarki, zajedno s pasuljem, graškom, bobom i slanutkom. Poznato je oko četrdesetak sorti, koje se razlikuju po boji, veličini i obliku. Biljka ima jednu i razgranatu stabljiku visine 15-75 cm, sastavljenih listova. Cvetovi su bele, ljubičaste ili svetloplave boje, a iz njih se razvijaju mahune sa 1-2 semenke. Sitnosemeno sočivo ima sitne do srednje velike mahune sa semenkama prečnika 3-6 mm, a krupnosemena podvrsta ima krupne pljosnate mahune i pljosnato seme prečnika 6-9 mm, raznih nijansi. Kod nas se najčešće kuva smeđe sočivo, a može se naći i zeleno, narandžasto i crno.

Za razliku od nekih vrsta mahunarki, kao što su npr. soja, kikiriki i slanutak, sočivo je siromašno mastima. Sadrži značajne količine vitamina i minerala, odličan je izvor tiamina, vitamina B6, fosfora, magnezijuma, gvožđa i cinka. Dobar je izvor riboflavina i niacina, a sadrži i folat i kalcijum. Sočivo ne sadrži zasićene masnoće, kao ni štetni holesterol, a izvanredan je izvor rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.

Rastvorljiva vlakna snižavaju nivo glukoze i holesterola u krvi, čime smanjuju potrebu za insulinom kod osoba obolelih od dijabetesa. Nerastvorljiva vlakna pospešuju probavu i skraćuju vreme zadržavanja hrane u probavnom traktu i na taj način smanjuju rizik od raka debelog creva. Visok sadržaj vitamina B-kompleksa povoljno utiče na nervni sistem, a visoki sadržaj gvožđa pomaže u sprečavanju slabokrvnosti.

Čuva se u hermetički zatvorenoj posudi na hladnom, suvom i tamnom mestu do 6 meseci. Kuvano sočivo može se čuvati u hladnjaku do 3 dana.

Sočivo se odlično slaže s paradajzom, lukom, belim lukom, mesom, suhomesnatim proizvodima, maslinovim uljem, ovčjim i kozjim sirevima. Može se poslužiti kao glavno jelo, u obliku variva ili supe, kao prilog mesu, u kombinaciji s testeninom, palentom, kao salata ili namaz. Brašno od  sočiva može se mešati s brašnima žitarica u pripremi hleba i kolača. U našoj kuhinji ova mahunarka se vrlo malo koristi, dok je svetske kuhinje upotrebljavaju na pomalo egzotičan način. Indijska kuhinja svakako prednjači u pripremi raznih jela od sočiva. Bengali dhal je gusta supa od žutog razdvojenog sočiva, koja je, zbog dodatka čilija i grožđica, istovremeno i ljuta i slatka. Piletina sa sočivom uz dodatak paradajza i začina – čilija, gorčice, lišća limete i korijandera, salata od sočiva uz dodatak narendanog krastavca, kokosa, đumbira, limete i čilija, tanki hleb od brašna od sočiva, papad, pržen ili pečen na žaru, ili dosai, palačinke od fermentisanog testa, koje se priprema od riže dugog zrna i razdvojenog sočiva, neka su od jela sa sočivom, u kojima su ukusi namirnica uobičajenih za to podneblje spojeni na vrlo maštovit način.

Sočivo se seje u prvoj ili drugoj sedmici od početka poljskih radova. Zakašnjenje sa setvom izaziva smanjenje prinosa. Seje se u uske redove na razmak od 12 do 15 cm. Količina semena za setvu zavisi od potrebne gustine useva. Sitnosemeno sočivo se seje sa 250 do 300, a krupnosemeni sa 200 do 250 klijavog zrna/ m2. Prema tome, masa semena sitnosemenog sočiva je od 80 do 100 kg/ha, a krupnosemenog od 100 do 120 kg/ha. Dubina setve je od 3 do 5 cm.
Za sočivo se primenjuju manje količine mineralnih hraniva jer dobro koristi hraniva iz zemljišta, a isto tako i produžno dejstvo stajnjaka. Direktna upotreba stajnjaka se ne primjenjuje, a samo izuzetno na jako siromašnim zemljištima se koristi od 10 do 15 tona zgorelog stajnjaka. Veća količina stajnjaka izaziva veliku bujnost useva, a primjenjuje se samo za proizvodnju zelene mase. Za proizvodnju semena daje se 20 kg/ha azota da bi se obezbedila ishrana mladih biljaka do početka azotofiksacije. Fosfor, kalijum se unose u zemljište u količini od 40 do 60 kg/ha aktivne materije.