Izbaciti određene namirnice ili ne?

IlustacijaPovrće, foto: Svetlana Kovačević

Zdrava ishrana oduvek je bila preporučljiva i važna, ali čini se da nikada u svojoj istoriji čovek nije toliko vodio računa šta jede kao danas. Hraniti se zdravo postao je trend, saveti pljušte sa svih strana, pa je teško snaći se u moru takvih informacija kojima smo zatrpani svakodnevno.

Šta je zapravo zdrava ishrana? Odgovor na ovo, ali i brojna druga pitanja potražili smo od Milke Raičević, koja je jedna od naših najuvaženijih nutricionista i aromaterapeuta. Ona radi u Domu zdravlja Palilula i DZ Jedro, a ujedno je i predsednik Udruženja „Svi na vagu“.

Zašto su naši preci bili zdraviji?

Nutricionista  Raičević se zalaže da se  hranimo onako kako su to činili naši preci,  koji su bili mnogo zdraviji i vitalni od nas.

„Dete već u utrobi majke dobija informacije o namirnicama koje su jeli preci, o hrani s našeg podneblja, kao o novim namirnicama koje  u trudnoći jede majka. Novorođenče upoznaje hranu putem majčinog mleka, dojenjem. Majkama se savetuje da kod šestomesečnih beba nove namirnice uvode postepeno, uz dodatak majčinog mleka. Svaka nova namirnica se unosi samostalno,  da se dete navikne na novi ukus, otprilike po jedna na četiri-pet dana“- kaže za Agrobiznis magazin  Milka Raičević. Ona smatra da su se naši preci hranili mnogo zdravije nego mi danas i objašnjava koja su prednosti domaće kuhinje.

„U srednjovekovnoj Srbiji ljudi su jeli žitarice, koštičavo voće, povrće, a sladili se medom, voćem, suvim voćem. Meso je bilo retko na trpezi,  uglavnom za praznike, jeo se pasulj, geršla, kuvani kukuruz i radilo se mnogo. Pilo se kravlje, ovčje i kozje mleko.  Životinje su pasle travu, živele na pašnjacima, sve je bilo okrenuto proizvodnji svakog domaćinstva ponaosob, a prodavalo se samo ono što je bilo višak ili trampilo za namirnice koje su nedostajale. Mleko, sir, kajmak, kiselo mleko i surutka su bili obavezan deo ishrane, nisu se dodavali začini osim soli. Suve proizvode, zimnicu, kiseo kupus osušeno voće su jeli zimi, a pršuta se obavezno ostavljala i za leto kada se kosilo, jer to zahteva teži fizički rad. Kada pogledate sve je imalo svoju logiku“, objašnjava Raičević i dodaje:

Ilustracija: ponfrit, foto: pixabay.com. autor: , autor: skeeze
Ilustracija: ponfrit, foto: pixabay.com. autor:  skeeze

„Danas ne može da prođe ni jedan obrok bez suhomesnatih proizvoda, mesa, slatkiša, instant proizvoda, gotove hrane, pomfrita i pljeskavica. Cele godine imamo povrće i voće iz plastenikamž,  ili drugih krajeva sveta – sve je dostupno.“

Međutim, iako nam je danas sve na dohvat ruke u hrani se sve manje uživa, sve je postalo instant i brzo, pa i ishrana. Šta zapravo znači zdrava ishrana danas?

„Zdrava hrana je celovita u izvornom obliku. Ako se namirnice termički obrađuju treba znati šta tom prilikom gubi od vitamina i minerala. Zdrava hrana je povrće, voće je desert, a što je voće kiselije to je zdravije. Prilikom pripreme hrane treba koristiti prirodne začine, jer njihovim unosom poboljšavamo varenje, smanjujemo unos soli i masnoća. Zdrava su biljna mleka, kiselo mleko, kefir, kozje mleko, surutka sa 3,2 ili 2,8 odsto masnoće, organska hrana. Svaka namirnica  bi trebalo da ima dekleraciju na kojoj jasno piše sastav, pa tako sami možemo da odlučimo da li tu hranu, odnosno proizvod, uopšte treba jesti i u kojoj meri“, ističe nutricionista Raičević i ističe:

„ Ako želite da se hranite zdravo zaboravite na brzu hranu, bela peciva, instant napitke, plastične posude, pijenje vode iz plastičnih čaša, a flašu posle ispijenog sadržaja obavezno baciti. Nije preporučljiva ni zapakovana ili podgrejana hrana, a ono što se ne pojede treba zamrznuti odmah,  a ne posle tri dana.“

 

Izbaciti određene namirnice ili ne?

Danas se mnogi nutricionisti u svetu pa i kod nas zalažu da se iz ishrane izbace određene namirnice,  kao što su hleb i crveno meso. Međutim, Raičević smatra da treba ispoštovati piramidu ishrane unosom svih namirnica u dozvoljenoj količini.

„Treba imati svest o hrani, a ukoliko ste vegeterijanac ili vegan,  pa jedete samo sirovu hranu ili ste na posebnom režimu ishrane,  kontrolišite se redovno kod lekara, edukujte se. Hleb treba jesti,  ali od celog ili proklijalog zrna i koristiti sve žitarice. Ako jedete beli hleb, onda je to tri kriške dnevno, istostiranog i izrezanog na kockice, da bi imali više parčića koje ćete što duže žvakati, jesti hleb od juče ili praviti svoj hleb od integralnih brašna,  sa kombinacijom zrnevlja. Što se tiče crvenog mesa,  dovoljno ga je jesti jednom nedeljno, ali nikako pohovano ili prženo. Treba dati prednost konjskom mesu, divljači kao i nojevom i ćurećem mesu“.

Stručnjaci upozoravaju da su so, beli šećer i belo brašno „tri bele smrti“ koje treba izbaciti iz ishrane. Nutricionista Raičević smatra da je beli šećer „tihi ubica“,  koji nema ništa hranljivo u sebi.

„Svinjska mast je zdravija, pa umesto da pojedete čokoladu,  namažete svinjsku mast na krišku integralnog hleba,  stavite odozgo papriku i dodajte sitno iseckan luk. Ista je kalorijska vrednost Milka čokolade i kriške hleba namazane sa svinjskom mašću,  samo što je ovaj namaz zdraviji. So je veliko zlo kao i šećeri, a moja preporuka je što manje soli više zdravlja“- kaže  Raičević i ističe da je u ishrani najvažnija umerenost,  i uobročenost kako bi organizam pravilno funkcionisao. Jelovnik treba uskladiti prema potrebama, zdravstvenom stanju, godišnjem dobu i fizičkoj aktivnosti tokom dana.

„Tri glavna obroka i dve do tri užine su zakon. Ne preskačite doručak,  jer morate dati gorivo organizmu na početku dana. Automobil neće da krene ako nema goriva, dok je kod čoveka obrnuto, on radi i bez hrane i bez vode sve do jednog dana.

I za kraj pitali smo Milku Raičević,  kako se ona hrani: „Pijem dosta vode, ne brojim kalorije već korake, šetam, uživam u svakom danu i to mi daje smisao u životu. Volim da kuvam, postim sredom i petkom. Salate i povrće su moj adut zdravlja, suhomesnate proizvode izbegavam,  osim kada mi to organizam traži, a ribu jedem jednom nedeljno, kao i druge vrste mesa. Obožavam divljač i konjsko meso, volim pikantne mirisne začine. Trudim se da svaki obrok lepo aranžiram, da „jedem očima“, obožavam lep stolnjak, servis, volim da popijem čašu vina. Dan počinjem sa salatom od kupusa,  a završavam sa zelenom salatom. Volim za doručak da ponesem na posao proju i to onu pravu, domaću. Umesto jaja dodam čia semenke,  koje prethodno potopim u vodu da puste sluz. Kajmak ili sir ponesem uz to, pa kombinujem.“