Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u 2018. godini trebalo bi da dostigne skoro tri milijarde evra, ali treba raditi na promeni njegove strukture kako bi se na stranim tržištima našli srpski proizvodi većeg stepena prerade, ocenjeno je  na okruglom stolu „Diverzifikacija poljoprivrednog izvoza – Put napred za poljoprivredu Srbije“.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da trenutno nisu zadovoljni strukturom izvoza srpskog agrara u kome dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, odnosno proizvodi nižeg niovoa prerade, pa time i nižeg nivoa dodate vrednosti.

Oni čine gotovo tri četvrtine vrednosti izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, dok proizvodi veće dodate vrednosti, odnosno većeg stepena prerade učestvuju sa oko 25 odsto, kaže državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović.

„Upravo ta struktura je nešto što predstavlja uslovno rečeno naš problem i naš cilj je da se struktura izvoza u budućnosti menja“, rekao je Mahmutović na okruglom stolu, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Mahmutović je rekao da je agrobiznis sektor koji na najbolji način koristi pereferncijalni pristup tržistima zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovni.

Ti sporazumi, koje je Srbija potpisala sa EU, Ceftom i Rusijom, obezbeđuju plasman srpskih proizvoda na tim tržištima pod odgovarajućim povlašćenim uslovima, a kako kaže Mahmutović, rezultat tih sporazuma i naših potencijala ogleda se u činjenici da godinama imamo suficit u razmeni poljopripredno-prehrambenih proizvoda.

Naglasio je da je prednost Srbije to što proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu i naveo da izvoz srskog agrara učestvuje sa 20 odsto u ukupnom izvozu srpske privrede.

Smatra da je neophodno unapređenje ne samo prozivodnih i kvalitativnih kararakteristika srpskih proizvoda, nego i veće ulaganje u marketing i plasman proizvoda.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Stevan Nikčević kaže da se 90 odsto poljoprivrednih proizvoda koji se plasira van Srbije odlaze na tržišta sa kojima imamo sporazum o slobodnoj trgovini, te da je potreban novi investicioni ciklus u poljoprivredi.

Naglasio je da je u sektoru izvoza poljoprivrednih proizvoda potrebno da napravimo jednu ozbiljnu diverzifikaciju, te da treba više raditi na efikasnoj i kvalitetenijoj proizvodnji i na promociji na tržistima na kojima nismo prisutni.

„Zato je značajan sporazum o slobodnoj trgovini i njegovo proširenje na nove članice Evroazijske ekonomske unije. To je naš primarni zadatak kao ministarstva u narednom periodu“, kaže Nikčević.

Direktor Sektora poljoprivrede u PKS Veljko Jovanović kaže da je prehrambena industrija jedan od segmenata koji najviše obećava kada je reč o izvozu, te da je potrebno fokusirati investicije u taj sektor.

Smatra da država treba da subvencioniše kvalitet i podržava one privredne siubjekte koji mogu da povuku čitav lanac proizvodnje, a naglasio je i važnost ulaganja u marketing.

Koordinatora FAO i EBRD projekata u Srbiji Miloš Milovanović kaže da trendovi spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenim proizvodima Srbije ukazuju na duboku potrebu za rekonfiguraciju domaće agrarne politike.

Srbija je, navodi, uspela da delimično diverzifikuje svoj izvoz od EU i regiona, ali se nova tržišta ne otvaraju, osim malobrojnih izuzetaka.

Naglasio je da su potebna veća izdvajanja za investicije u poljoprivrednu proizvodnju duž celog tržišnog lanca, od primarne prozvodnje do prerade.

„To je put za napredak“, kaže Milovanović i naglašava da Srbija treba da se fokusira na proizvodnju kvalitetne hrane, a među dobrim trendovima vidi i tržište Egipta za srpsku pšenicu.