Kako se gaji selen i za šta je dobar

Ilustracija: selen, foto: https://farmyardnurseries.co.uk
Ilustracija: selen, foto: https://farmyardnurseries.co.uk

Selen se seje u proleće u saksije, a potom se presađuje u baštu. Preporučuje se uzgoj na osunčanom mestu, kako bi se stvaralo što više eteričnog ulja u biljci.

Kod razmnožavanja iz semena, seje se u proleće u saksije u grejanom prostoru na temperaturi od 15°C. Kada sadnice dovoljno narastu, potrebno ih je presaditi u baštu na razmak od 60 cm.

Selen se može razmnožavati i deljenjem biljke. Uzimaju se delovi biljke na kojima su razvijeni pupoljci. Biljka se deli u proleće ili jesen.

O mediteranskoj biljci ljupčac (lat. Levisticum officinale) malo se zna, iako ima mnogo hranjivih sastojaka. U narodu je poznata pod nazivom selen, lesandrina, miloduh. Od davnina ova biljka je korišćena za čišćenje tela i bila je poznata kao „lek za sve bolesti“. Kod nas je ljupčac pomalo zaboravljen, dok se u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši.

Zanimljivo je da ova baštenska biljka retko može da se nađe u prirodi, a u flori Srbije i nije poznata kao samonikla. Svejedno je stara kultura, koja ima proverena lekovita dejstva u narodnoj medicini, a jela u koja se ova začinska biljka dodaje imaju poseban ukus. Selen je prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ.

Berbu listova treba obaviti u rano leto, pre cvetanje. Listovi nisu idealni za sušenje, ali se mogu smrzavati sveži listovi.

Seme se sakuplja kada budu smeđe boje. Štitovi sa semenkama beru se po suvom vremenu i spremaju u papirnu vrećicu. Ona bi trebalo da se okrene naopako i da se tako suši, na prozračnom i suvom mestu.

Koren se sakuplja u jesen druge ili treće godine i suši.

Često se daje zajedno sa drugim biljkama iz porodice Apiaceae za lečenje organa za varenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima.Osim kao diuretik, upotrebljava se i kao stomahik, karminativ i blag ekspektorans. Blag čaj od sušenog lista selena koristi se za ispiranje bolnog ždrela i protiv groznice. Koren selena pomaže pri oboljenju bubrega i mokraćnih kanala, u lečenju gihta i otklanjanju reumatičnih bolova. Upotebljava se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji, a u kulinarstvu kao začin i dodatak jelima. Selen je omiljena aromatična biljka, kako u našoj zemlji tako i u Evropi. Delovi biljke su svojstvenog i prijatnog ukusa, pa se najviše koriste kao začin.

Karakterističan ukus „maggi“ kocke potiče upravo od selena. Gaji se radi ploda (Levistici fructus) i etarskog ulja (Levistici aetheroleum) kojeg ima 0,08% u listovima 1,5% u zrelim plodovima, zadebljalog korena (Levistici radix) i herbe (Levistici herbae). Etarsko ulje se koristi u medicini i kozmetici. Ulje je bledo žućkaste boje, prijatnog mirisa.

Višak selena može biti štetno. Doza veća od 400 mikrograma dnevno može da izazove trovanje i uzrokuje određene iritacije kože glave i noktiju. Primenjivanje i manjih doza selena od pomenute u dužem vremenskom periodu mogu dovesti do povećanja rizika za razvoj dijabetesa, zbog toga se unošenje svake veće količine selena bez lakarskog nadzora ne preporučuje.

 

 

Povezano

Iz ove kategorije

Patogen lista višnje

Pegavost lišća višnje je najznačajnji patogen lista u proizvodnji ove voćne vrste, i u proizvodnim