Kako se gaji selen i za šta je dobar

Ilustracija: selen, foto: https://farmyardnurseries.co.uk
Ilustracija: selen, foto: https://farmyardnurseries.co.uk

Selen se seje u proleće u saksije, a potom se presađuje u baštu. Preporučuje se uzgoj na osunčanom mestu, kako bi se stvaralo što više eteričnog ulja u biljci.

Kod razmnožavanja iz semena, seje se u proleće u saksije u grejanom prostoru na temperaturi od 15°C. Kada sadnice dovoljno narastu, potrebno ih je presaditi u baštu na razmak od 60 cm.

Selen se može razmnožavati i deljenjem biljke. Uzimaju se delovi biljke na kojima su razvijeni pupoljci. Biljka se deli u proleće ili jesen.

O mediteranskoj biljci ljupčac (lat. Levisticum officinale) malo se zna, iako ima mnogo hranjivih sastojaka. U narodu je poznata pod nazivom selen, lesandrina, miloduh. Od davnina ova biljka je korišćena za čišćenje tela i bila je poznata kao „lek za sve bolesti“. Kod nas je ljupčac pomalo zaboravljen, dok se u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši.

Zanimljivo je da ova baštenska biljka retko može da se nađe u prirodi, a u flori Srbije i nije poznata kao samonikla. Svejedno je stara kultura, koja ima proverena lekovita dejstva u narodnoj medicini, a jela u koja se ova začinska biljka dodaje imaju poseban ukus. Selen je prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ.

Berbu listova treba obaviti u rano leto, pre cvetanje. Listovi nisu idealni za sušenje, ali se mogu smrzavati sveži listovi.

Seme se sakuplja kada budu smeđe boje. Štitovi sa semenkama beru se po suvom vremenu i spremaju u papirnu vrećicu. Ona bi trebalo da se okrene naopako i da se tako suši, na prozračnom i suvom mestu.

Koren se sakuplja u jesen druge ili treće godine i suši.

Često se daje zajedno sa drugim biljkama iz porodice Apiaceae za lečenje organa za varenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju grčeve u crevima.Osim kao diuretik, upotrebljava se i kao stomahik, karminativ i blag ekspektorans. Blag čaj od sušenog lista selena koristi se za ispiranje bolnog ždrela i protiv groznice. Koren selena pomaže pri oboljenju bubrega i mokraćnih kanala, u lečenju gihta i otklanjanju reumatičnih bolova. Upotebljava se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji, a u kulinarstvu kao začin i dodatak jelima. Selen je omiljena aromatična biljka, kako u našoj zemlji tako i u Evropi. Delovi biljke su svojstvenog i prijatnog ukusa, pa se najviše koriste kao začin.

Karakterističan ukus „maggi“ kocke potiče upravo od selena. Gaji se radi ploda (Levistici fructus) i etarskog ulja (Levistici aetheroleum) kojeg ima 0,08% u listovima 1,5% u zrelim plodovima, zadebljalog korena (Levistici radix) i herbe (Levistici herbae). Etarsko ulje se koristi u medicini i kozmetici. Ulje je bledo žućkaste boje, prijatnog mirisa.

Višak selena može biti štetno. Doza veća od 400 mikrograma dnevno može da izazove trovanje i uzrokuje određene iritacije kože glave i noktiju. Primenjivanje i manjih doza selena od pomenute u dužem vremenskom periodu mogu dovesti do povećanja rizika za razvoj dijabetesa, zbog toga se unošenje svake veće količine selena bez lakarskog nadzora ne preporučuje.