Organskim kao i konvencionalnim proizvođačima koji ulože u preradu, država vraća 50 odsto uloženog.

Drugu polovinu, ako nemaju sopstvena sredstva moraju da obezbede preko banaka koje nemaju posebnu ponudu za organske proizvođače. Pomoć koju im pojedine banke daju tretiraju kao društvenu odgovornost.

„To su ljudi koji su izuzetno odgovorni, koji svoje obaveze shvataju jako odgovorno i u odnosu sa bankom i generalno u odnosu sa društvom imaju pristup od koga bi svi mogli nešto da naučimo. Izabrali su teži put i samim tim imaju mnogo veću vrednost i opravdano traže mnogo više pažnje i zaslužuju mnogo više pažnje nego što generalno dobijaju“, kaže predsednik izvršnog odbora NLB banke Branko Greganović.

Zbog svega toga mnogo se očekuje od državnih subvencija za koje će proizvođači organske hrane moći da konkurišu od 3. maja. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su podsticaji za takvu biljnu proizvodnju 120 odsto veći nego za konvencionalnu, a u stočarstvu 40 odsto.