Ono što se u prirodi retko dešava i na čemu rade brojni stručnjaci decenijama,  desilo se upravo u Donjem Matejevcu kod  Niša,  gde je pronađena sada već  nova sorta kajsije,  koja je nastala prirodnom mutacijom na imanju u ovom mestu.  Sorta je stvorena na  imanju Budimira Rašića, pa je i dobila naziv, Buda. Kako je na prezentaciji u okviru Zimske škole u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Nišu objasnila Budimirova,  ćerka Slavica Igić, ova kajsija je zapažena osamdesetih godina prošlog veka. Tada je njen otac primetio da se ona razlikuje od drugih sorti iz njihovog voćnjaka, ali i od drugih koje su postojale u matajevačkom ataru. U konsultaciji sa prof. dr Zoranom Keserovićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, krenuli su u proces priznavanja sorte 2008. godine, a nova sorta kajsije je konačno priznata krajem decembra prošle godine. Radni naziv sorte bio je DM1 (Donjomatejevčanka, po mestu na kome je primećena).

Prema rečima Tanje Živković, stručne saradnice za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Niš, nove sorte voća uglavnom se stvaraju na Institutima, a vrlo su retki slučajevi da se to desi prirodno, odnosno,  da ih neko uoči. Ova sorta kajsije se po određenim karakteristikama razlikuje od drugih sorti.

 “Ima odličan odnos šećera i kiselina, pa je dobra za konzumiranje, a i vrlo lepo izgleda, krupna je. Ima čvrstu peteljku,  tako da je vetrovi ne obaraju lako. Dobra je i za preradu, ali i za sušenje. U odnosu na druge sorte, ona ima duži period cvetanja” istakla  je Tanja Živković.

Inače, najveći problem kod proizvodnje kajsije je cvetanje, jer usled prolećnih mrazeva može da dođe do izmrzavanja cvetova. Buda duže cveta, pa ako i bude mraza, neki cvetovi će sigurno da ostanu – objašnjavaju stručnjaci. Ova sorta se može kalemiti na više podloga, kao što su džanarika, divlja breskva ili preko posrednika, a to mogu biti Čačanska lepotica, Belošljiva ili Stenlej. Na svim ovim podlogama pokazala se kao izuzetna sorta sa svim svojim osobinama.

Prolećna i letnja rezidba su, prema savetima stručnjaka, obavezne svake godine. Kada je reč o zaštiti ove voćke, preporučuje se plavo prskanje u jesen i na proleće, zatim zaštita od monolije pred cvetanje, u cvetanju i precvetavanju, kao i prskanje insekticidima. Drvo koje je Budimir Rašić primetio pre tridesetak godina, a od kog ova sorta i vodi poreklo, i dalje postoji i daje obilan rod, kažu članovi njegove porodice.