Biljana Petrović: Uspostavlja se efikasan sistem isplate

Ilustracija: Biljana Petrović, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: Biljana Petrović, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Biljana Petrović, nova je direktorka Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Biljana je završila Filozofski fakultet, odsek sociologija, živi u Šapcu. Ima 15 godina iskustva u bankarskom sektoru. Biljana ima bogato iskustvo u radu sa vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava, a na poziciji direktorke Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB  je  bila tri godine.  Ona je  vodila  tim od skoro 30 zaposlenih, koji su na raspolaganju vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava bez obzira gde se ona nalaze.

Mesec ipo dana ste na čelu Uprave za Agrarna plaćanja. Šta ste zatekli i kako vam se sada čini?

U Upravi za agrarna plaćanja dočekao me je sistem i način rada državne uprave, koji se u dobroj meri razlikuje od načina rada u privatnom, preciznije bankarskom sektoru iz koga dolazim.

Nastojim da unapredim sistem rada kroz prenos dobre prakse i duha privatnog sektora u Upravu za agrarna plaćanja.

Pred nama je veliki posao i težimo da ga što efikasnije i transparentnije obavimo i poljoprivrednim proizvođačima na svaki način pomognemo u procesu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi.

Šta se po vama promenilo na bolje, od kada ste vi direktorka?

U ovom trenutku nastojimo da sa kapacitetima kojima raspolažemo rešimo zaostale zahteve i omogućimo prostor za uspostavljanje jednog efikasnijeg sistema isplate podsticaja u kojem će poljoprivrednici odgovore na podnete zahteve dobijati u roku od sedam dana od kompletiranja zahteva.

Brzina rada je povećana, pa sada jedan obrađivač zahteva na dnevnom nivou obradi po 30 zahteva za podsticaje za tov, što je dvostruko više u odnosu na dosadašnju praksu. To je slučaj u svim merama po kojima je pristigao veliki broj zahteva, pa samim tim u njima imamo i najviše zaostatka.

Takođe, sve više smo okrenuti ka korisnicima i nastojimo da damo odgovor na svako njihovo pitanje i pomognemo im u samom procesu ostvarivanja prava na podsticaj, što će voditi većem broju i kvalitetu zahteva.

Znamo da ima puno zahteva, do kada će oni moći da se reše?

Uprava za agrarna plaćanja ulaže velike napore da nadoknadi zaostatak u isplati podsticaja i u što kraćem roku isplati zahteve koje su poljoprivredni proizvođači i prerađivači podneli tokom 2017. i 2018. godine.

Nastojimo da svi zaostali zahtevi za podsticaje iz nacionalnog budžeta koji ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje prava na podsticaj budu rešeni do 31. marta, kako bi bez dugovanja prema poljoprivrednim proizvođačima dočekali podnošenje zahteva za podsticaje u tekućoj godini, koji će u slučaju premije za mleko početi već prvog aprila.

Velika efikasnost je pokazana i u isplati osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji, popularnih podsticaja po hektaru, koje ove godine uključuju i gorivo. Isplaćena je većina zahteva koji se podnose od 1. marta ove godine i zaključno sa proteklom nedeljom 177 hiljada gazdinstava je ostvarilo prava na ovaj podsticaj.

Da li u slučaju promene nosioca gazdinstva, pravo na podsticaje zadržava novi nosilac u slučaju da zahtev nije rešen do trenutka promene nosioca?

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi se sprovodi u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku (ZUP). Ako se u toku upravnog postupka – posle podnošenja zahteva, a pre donošenja rešenja povodom ovog zahteva, promeni nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji je ujedno i podnosilac zahteva, postupak se obustavlja.

Takođe, u skladu sa Zakonom o podsticajima podnosilac zahteva i korisnik podsticaja može biti samo fizičko ili pravno lice – nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Ne postoji poljoprivredno gazdinstvo kao pravno lice i pravni subjekat koji bi mogao biti nosilac prava i obaveza, te se i pravo na podsticaje ne može preneti na drugo lice, odnosno novog nosioca gazdinstva.

Da li po vama ima dovoljan broj ljudi koji radi na obradi predmeta, i da li tu treba doći do nekih promena?

Uprava za agrarna plaćanja sprovodi više od 20 mera podsticaja u poljoprivredi koje se isplaćuju iz nacionalnog budžeta, kao i dve mere IPARD programa.

U Registru poljoprivrednih gazdinstava upisano je preko 440 hiljada gazdinstava, a nekih 380.000 je živo, aktivno, komercijalno i ima pravo da koristi subvencije po više osnova.

Na godišnjem nivou bude oko 500.000 isplata podsticaja, što preko Uprave za agrarna plaćanja, što preko Uprave za Trezor Ministrastva finansija.

Treba imati u vidu i činjenicu da broj podnetih zahteva raste iz godine u godinu, a da su ljudski kapaciteti UAP ograničeni, što će se, nadamo se, promeniti u narednom periodu.