Seje se direktnom setvom tokom marta i aprila. Za berbu dospeva nakon 35-60 dana.

Spanać se seje direktnom setvom u nekoliko setvenih rokova, a berbu zbog kratke vegetacije očekujemo za 35–60 dana.

Poznato je da spanać veoma dobro podnosi niske temperature i da je biljka kratke vegetacije. Najbolje uspeva na temperaturama između 15-18 ºC. Na temperaturama preko 25 ºC i u uslovima dugog dana brzo formira generativne organe. Izdržava mrazeve od -6° do -8 °C. Ako zdrave i dobro ukorenjene biljke prekrije sneg podneće temperaturu i do -20 °C. Dobro podnosi zasenčenost, pa se može gajiti u međukulturi.

Prinos spanaća veoma varira u zavisnosti od uslova gajenja i sorte, i kreće se u proseku od 10 do 25 t/ha.

Prinosom od 10 t/ha spanać iznese 40 kg N, 20kg/ha P2O5, 40 kg K2O, 20 kg Ca.

Setveni rokovi i berba spanaća:

• setva mart-april, berba maj-jun
• setva jul-avgust, berba septembar-oktobar
• setva septembar-oktobar, berba april-maj.

Seme treba posejati u kvalitetno pripremljeno zemljište. Spanać voli lakša do srednje teška zemljišta, neutralne ili slabo kisele reakcije, sa do 5 % humusa.

U plodoredu spanać dolazi na drugo mesto, posle kultura koje su đubrene stajnjakom. Dobar je predusev za mnoge biljne vrste i pogodan je za postrnu setvu.

Ne treba ga sejati nakon đubrenja organskim đubrivima, jer postoji opasnost od prevelikog nakupljanja nitrata.

Setva spanaća se obavlja najčešće žitnom sejalicom na dubinu 3-4 cm uz utrošak semena 15-25 kg/ha. Rastojanje između redova 20-25 cm. U ozimoj proizvodnji može se gajiti i na gredicama širine 60-100 cm i visine 10-15 cm. Seje se u 2-4 reda.

Valjanje nakon setve je korisno obaviti jer se obezbeđuje ujednačeno nicanje. Kod spanaća koji je posejan u septembru ili oktobru korisno je u proleće povaljati kako bi se sprečilo podlubljivanje.

U baštama spanać sejemo, najčešće, ručno, pa je onda potrebno da obavimo proređivanje dva puta. Prvi put biljke ostavljamo na razmak od 5-6 cm, a drugi put oko 10-12 cm.

Spanać voli vodu i zalivanje. Ako ga ne zalivamo listovi svenu i požute. Obavezno je zalivanje posle setve da bi se pospešilo što bolje nicanje, kao i u fazi porasta i formiranja lisne rozete. Međuredno kultiviranje, ako je moguće, treba izvršiti jednom i to do momenta  zatvaranja redova.

Đubrenje azotom treba sprovesti oprezno. Ukupna količina čistog N ne treba da bude veća od 100 kg /ha. Obično je dovoljna jedna prihrana.

Spanać se skida kada formira lisnu rozetu 6-8 razvijenih listova pa sve do pojave cvetonosnog stabla.

Može se brati ručno, sukcesivno podbiranjem na manjim površinama i u baštama. Na većim površinama košenje se obavlja mehanizovano sa samoutovarnim kosačicama. Listove spanaća nakon berbe treba što pre utrošiti, a možemo ih čuvati do pet dana. Ukoliko se čuva na temperaturi 0-5 0C  i relativnoj vlažnosti 90-95 % spanać može da održi svežinu  8-10 nedelja.