Puževi naročito u uslovima dužeg vlažnog, kišovitog vremena,  ne samo u plastenicima već i na otvorenom mogu da pričinjavaju značajne štete. Izgrizaju velike rupe na lisnoj površini biljaka a na plodovima stvaraju velike izgrizotine. Osim po simptomima njihovo prisutustvo odaju i tragovi sluzi i izmeta. Aktivni su noću, dok preko dana obitavaju na skrivenim i vlažnim mestima.

Ima nekoliko najznačajnijih vrsta štetnih puževa, koji se uopšteno mogu podeliti na golaće i puževe sa kućicom.

Španski puž najverovatnije se pojavio 50-ih godina prošlog veka i smatra se najštetnijom vrstom koja skoro da nema prirodne neprijatelje. Kada je u potrazi za hranom, može da ostavi dugačke tragove. Španski puževi dostižu do 14 cm. Njihova boja je promenljiva i kreće se od sivozelene, preko crvene i narandžaste, do smeđe.

Mrežasti poljski puževi prepoznaju se po flekavim leđima. Ovi mekušci ne veći od 5 cm postaju aktivni u predvečerje, a preko dana se kriju u zemljištu. Savet je da izmrvite grumenje zemlje koje puževima služi za skrivanje.

Baštenski puževi narastu oko 3 cm. U našem podneblju najčešće se sreću u dve boje: u crnoj i žutosivoj. Ova vrsta je aktivna uveče.

Kako da se sprovede suzbijanje puževa?

Suzbijanje podrazumeva integralni pristup, pri čemu treba imati u vidu da je vrlo teško potpuno iskoreniti populaciju puževa. Od agrotehničkih mera česta obrada površinskog dela zemljišta i održavanje u stanju sitnomrvičaste strukture, brzo uklanjanje žetvenih ostataka i uništavanje korova oko parcele, stvaraju nepovoljne uslove za razvoj puževa, i dovode do izbacivanja i isušivanja jaja na površini zemljišta. Mehaničke mere podrazumevaju ručno sakupljanje (najbolje da se radi u ranim jutarnjim časovima), kopanje kanala dubine 15-20 cm u koje se posipa pepeo, strugotina, hidratisani kreč, postavljanje električnih barijera (pogodno naročito u plasteničkoj proizvodnji),su samo jedan od načina borbe. U proizvodnji na otvorenom mogu se postavljati skloništa za izlovljavanje (prave se od crepa, mokrih džakova, kartona ili sličnih materijala).

Jedna od opcija prirodnog suzbijanja puževa je da se kao međukultura ili kao pokrivač zemljišta posade biljke koje odbijaju puževe a to su: gorušica, dragoljub, paprat ili paradajz.

Takođe se predlaže zalivanje rano ujutro,  a ne kasno uveče kao jedna manja preventiva. Imajte na umu da oni obožavaju uvenule biljne ostake ili uginule životinje, jer se njima hrane.

Još jedna mera suzbijanja je postavljanje mamaka od piva.  Oni su jednostavni, samo zakopajte u gredicu čašu od jogurta, predveče čašu do dve trećine napunite pivom. Takvi mamci se moraju redovno čistiti, i zgodno je da se sadržaj istrese u kompost

Patke su možda najveći neprijatelji puževa, koje ih jedu i tamane na veliko.

U jesen obratite pažnju na svetla i okrugla jajašca od puževa u zemljištu i hrpama komposta. Uništite ih odmah jer su otporni na zimu.

Od ostalih prirodnih neprijatelja puževa izdvajamo: ježeve, žabe, slepaće, guštere, rovčice, ptice, i stonoge koji uništavaju jajašca puževa.

Hemijsko suzbijanje je danas najbrži i najracionalniji način borbe protiv puževa. Međutim, trebalo bi da se kombinuje sa prethodno navedenim merama suzbijanja. Na našem tržištu je mali izbor preparata za suzbijanje puževa. Pužomor pelete je preparat koji pokazuje odlične rezultate.  Svi hemijski preparati imaju takav mehanizam delovanja da izazivaju sprečavanje lučenje sluzi p ase puževi jednostavno osuše. Primenjuju se direktno, bez prethodne pripreme, postavljanjem u manje gomilice, posipanjem duž redova ili oko biljaka, odnosno rasturanjem po celoj površini. Mamke je najbolje postavljati predveče, na vlažnu površinu, nakon navodnjavanja ili kiše, kada je umereno toplo..