Pojedini subotički poljoprivrednici protiv niske otkupne cene tovljenika „bore“ se povećanjem proizvodnje.

Smatraju da problem niske cene neće rešiti ni interventni otkup, niti zabrana uvoza, već strože kontrole kvaliteta uvoznog mesa i jasna klasifikacija mesa po kvalitetu.

Uvoz svinjskog mesa oborio je cene tovljenika na domaćem tržištu, na kojem uslovno rečeno mali uzgajivači više i nemaju šta da traže, dok se veliki pokušavaju održati na površini povećanjem količine, odnosno broja stoke i zatvaranjem ciklusa proizvodnje, u smislu toga da sve proizvode sami, čime dolaze do niže proizvodne cene.

– Na taj način sam uspeo, na neki način, da spustim proizvodnu cenu, tako da sam ja još uvek u granicama rentabilnosti, ali, na žalost, samo na granicama. Ali, puno proizvođača koji su sitniji, kojima je bukvalno i egzistencija zavisila od toga, oni su sišli ispod granice rentabilnosti i odustaju od proizvodnje, kaže Danijel Kovačević iz Subotice.

Po njegovom viđenju, problem sistemski ne rešava ni interventni otkup, koji vidi samo kao trenutno poboljšanje, niti potpuna zabrana uvoza, već njegova strožija kontrola. Kao dobro rešenje, i za proizvođače i za potrošače, Kovačević navodi obavezno obeležavanje kvaliteta mesa po maloprodajnim objektima.

– Potrošači bi tako znali šta kupuju, pošto su nam mnogi mega marketi prepuni jeftinog mesa koje nije obeleženo kojeg je kvaliteta, a to je sve meso druge, treće, ako ne i četvrte klase, ali nigde nije obeleženo, niko ne zna da je to meso slabijeg kvaliteta, potrošači ga kupuju, a na žalost i oni koji prodaju u svojim objektima meso prve klase moraju da se prilagođavaju cenama onima koje su za treću i četvrtu klasu“, smatra Kovačević.

Dok je situacija takva, ni cene neće biti ništa bolje, osim ako ne iskoristimo mogućnost izvoza ovako kvalitetnog mesa. Samo, onda se postavlja pitanje kakvo meso mi jedemo? Pošto, priznaćete, retko ko od nas pita za kvalitet, već je prvo i osnovno pitanje – koliko košta kilogram?