Kada je najbolje rasađivati paradajz

Ovih dana većina kupaca sa zelene pijace nose između ostalog i rasad paradajza. Mnogo je važno da se kupi rasad, koja je negovana i proizveden na stručan način. Šta to znači : pa da je supstrat koji se koristi kvalitetan, zdrav, da je seme kojese koristi  deklarisano, da je temperature ona koju ta biljka (paradajz) zahteva u svakoj  fazi razvoja, da je količina svetlosti dovoljna, da je kaljen. Kada je rasad dovoljno razvijena , a to je otprilike da je obrazovana prva cvetne grana, da je stablo debelo, ne izduženo do debljine palca i ne predugačko mi tu rasadu rasađujemo na stalno mesto. Važno je da je rasad paradajza jake zelene boje i zapamtite iz loše odnegovanog  rasada nema bogatog roda , tako je bilo i biće dok je povrtarstva. U pravu su oni proizvođači koji kupuju rasad od registrovanih proizvođača koji imaju mogućnosti da proizvedu kvalitetan rasad.

Vreme rasađivanje u zatvorenom prostoru je vezeno za vrstu objekta ( da li je grejan, da li je staklenik ili plastenik, a takođe zavisi i kome ga prodajemo). Na otvorenom prostoru početak rasađivanja je povezan sa krajem pojave mrazeva. To je ono što nam govori kada početi rasađivanje.

Rasađivanje se preporuka je da se ako je to moguće obavlja   posle kiše,  ili bar kada je oblačno rano ujutru ili popodne.  Najbolje je da je osnovna obrada obavljena u jesen, na dubini od 30-35 cm, a istovremeno da se unese i dobro zgoreli stajnjak i mineralno kompleksna đubriva po preporuci nakon obavljene agrohemijske analize. Mnogo je skupa proizvodnja na parceli gde nemamo tačne podatke o prisutnosti azota, fosfora, kalijuma, humusa.

Predsetvenu pripremu zemljišta obaviti  dovoljno kvalitetno kako  bi  se zemlja dovoljno slegne  da bi se rasađivanje obavilo kvalitetno. Poželjno je da se ako je rasada u kontejnerima ili saksijama prvo nakvasi kako bi se lako I bez oštećenja izvadila i tako neoštećena sa zemljom-supstratom na korenu spustila u zemlju.

Ilustracija: rasad, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: rasad, foto: Domaćinska kuća

Takođe,  treba pored svakog predviđenog mesta postavi po jedna biljka koju ćemo rasađivati. Nakon obavljenog posla – rasađivanja nagrnuti zemlju i obilno  zaliti biljku . Rasada se rasađuje na razmak od 75×35 za rane sorte i za srednje i kasne na razmak od 80×40 vm. Na malim površinama kao potpora služi kolje dok je u plastenicima to trake od različitih materijala.

Sve više proizvođača na otvorenom kako veliki tako i mali proizvode paradajz na foliji , tako što je ispod folije provučeno crevo za navodnjavanje ,a paradajz se rasađuje u već unapred obeležena mesta na foliji. Ovo je odlično I zato što se smanjuje količina I primena herbicida u proizvodnji paradajza.

Mnogo naših malih proizvođača želi da proizvede paradajz sa što manje prskanja, to jest da izbegne primenu pesticide. Razumljivo je to, žele da imaju zdravu hranu, a i slušali su razne priče o tome. To je teško postići , čak i iskusni proizvođači ne mogu to postići i koriste razne zamene za pesticide. Savet je da poštujete plodored kao meru za postizanje sigurnog i kvalitetnog  roda, kupujete rasad od proverenih i registrovanih proizvođača, poštujete savete struke kako ratara – povrtara tako i stručnih lica za zaštitu bilja.

 

0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *