Ima li smisla da proizvodnja krompira opada a uvoz raste

Ilustracija: krompir, foto: pixabay, autor: iilona
Ilustracija: krompir, foto: pixabay, autor: iilona

Krompir iz Ivanjice dobio je u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije oznaku geografskog porekla, kao proizvod koji ispunjava zahteve za posebnim odlikama.

Ivanjički krompir, kako ističe portal „Glas zapadne Srbije”, decenijama je na glasu kao krupna krtola koja raste u planinskom području, dalje od polja koja posećuju biljne štetočine. Ali poslednjih godina proizvođači iz ovog kraja suočavaju se sa mnogo problema. Osim što na pijacama nakupci neovlašćeno reklamiraju razne vrste krompira kao „ivanjički” i uvoz raste. Trgovci su, recimo, 2016. godine uvezli krompir u vrednosti od 1,7 miliona dolara. Godinu dana kasnije, uvoz ovog poljoprivrednog proizvoda vredeo je 2,6 miliona dolara.

Profesor dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se krompir trenutno mahom uvozi iz Belorusije zbog nižih cena. Ranije su to bile Holandija ili Belgija, ali sada je krompir u ovim evropskim državama jako skup i, uglavnom, nedostupan domaćim potrošačima.

– Uvozni krompir često se nabavlja po nekoliko puta nižoj ceni od domaće proizvođačke. To je doprinelo da su poslednjih desetak godina značajno smanjene površine pod krompirom u Srbiji – kaže naš sagovornik. Za proizvođače kola su krenula nizbrdo pre pet godina kada je uvoz oslobođen carina. Ostali su da se na mahom usitnjenim parcelama sa zastarelom mehanizacijom i minimalnim subvencijama bore sa profesionalcima iz EU.

Naša zemlja ima dugu tradiciju uzgajanja krompira, a trenutno ga najviše izvozimo u Albaniju, druge okolne zemlje i manjim delom u Rusiju. Sada je pitanje hoće li proizvođačima iz Ivanjice oznaka geografskog porekla, koja je na svim evropskim tržištima značajno marketinško sredstvo, doneti neke koristi i prednost u odnosu na konkurenciju.

– Male su šanse da izvozimo krompir sa geografskim poreklom. Jedino u pojedinim, izuzetno rodnim godinama. Ali to može da bude šansa za domaće tržište. Pre svega, da se ivanjički krompir odvoji od krompira iz ravnice u smislu kvaliteta i da se, kao takav, malo bolje pozicionira na tržištu – smatra Broćić. Ističe da bi krompir iz Ivanjice, koji može duže da se čuva, morao da bude skuplji od ostalih. To sada najčešće nije slučaj jer kod nas, za razliku od Evrope, nema te vrste gradacija cena po kvalitetu.

Prednost ivanjičkog krompira je zdravo brdsko-planinsko područje, zemljište koje nije zagađeno od raznih agenasa, sagorevanja izduvnih gasova, fabrika…

Kako objašnjava Broćić, reč je o sortama koje se inače gaje u Srbiji. Međutim, ovo podneblje je zdravo i čisto, a kako krompir traži prohladno leto, sve to skupa daje prednost ovom kraju, odakle dolazi kvalitetan poljoprivredni proizvod.

– Nažalost, sela su nam tamo prazna. Podsticaji su minimalni i daju se linearno svima, što nije dobro. Proizvođači iz brdsko-planinskih područja, gde nema uslova za navodnjavanje, morali bi da imaju mnogo veće subvencije – upozorava naš sagovornik.

Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni proizvodi (voda, kamen…), poljoprivredni, prehrambeni, industrijski i proizvodi domaće radinosti. U Srbiji su najbrojniji prehrambeni i poljoprivredni proizvodi koji imaju ovaj sertifikat, koji garantuje kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo.