Zašto ceh plaćaju mali proizvođači

I onaj delić ogromnog ruskog tržišta koji je podmirivala jabukom Srbija gubi. Nešto svojom krivicom, nešto zbog sve jače konkurencije i domaće proizvodnje kojoj se okreću Rusi, tek najveći ceh svemu plaćaju naši mali proizvođači. I tek će plaćati.

Od posla koji je donosio solidnu zaradu, uglavnom zbog izvoza konzumnih sorti u najveću zemlju sveta, jabučarstvo je za samo nekoliko godina postalo neisplativo do te mere da voćari, na čijim lagerima propada na desetine hiljada tona prošlogodišnjeg roda, zapuštaju svoje zasade. Zbog niske otkupne cene nemaju računicu da ulažu.- Srbija je prošle godine imala hiperprodukciju jabuke, prema nekim procenama proizvedeno je 420.000 tona. Tolika količina ne može da se proda kod nas, mora da se izvozi, a tradicionalno tržište u poslednjoj deceniji bila je Rusija – priča za „Blic“ profesor voćarstva dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku. Na ruskom tržištu su se, objašnjava, dogodile promene koje su oborile cenu jabuke u Srbiji. Vladimir Putin je pre nekoliko godina naložio ministarstvima da se podignu ogromni zasadi oko Krasnodara i u Zakavkazju. Belorusi su digli velike zasade, Ukrajinci takođe, Poljaci su prošle godine proizveli 4,2 miliona tona jabuke i tajnim kanalima, uprkos sankcijama, prodaju je Rusima – objašnjava prof. dr Milošević. I mi smo, nastavlja on, dobrim delom krivi što gubimo rusko tržište. U Rusiju su, kaže, pod imenom viljamovke prodavane druge sorte kruške, što je poljuljalo odnose.

Ilustracija: jabuke, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: jabuke, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

– Na sve to treba imati na umu da su ruski standardi za izvoz voća i povrća mnogo stroži nego u EU i da je konkurencija podržana finansijskim injekcijama svojih država. Dalje, industrijska jabuka – padalica se retko izvozi, a mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. I zato stradaju naši najsitniji proizvođači kojima je jedini spas udruživanje u zadruge, klastere ili korporacije. Do tada mali proizvođači će biti upućeni na velike koji imaju izvozne kanale, ali takođe zbog konkurencije neće imati veliki profit – kaže dekan.Izvesno je da proizvođačima sleduje još jedna loša godina, a šta očekuje potrošače koji su se ovajdili o veliku ponudu? Hoće li se na pijacama od jesenas greni smit, koji je do pre koju godinu na pijacama koštao 50 dinara, ponovo prodavati za 20-30 dinara, nikad jeftinije.- Ako je na ove godine uopšte bude na pijacama domaća jabuka će biti jeftina, ali ne zbog velike ponude, nego zbog lošeg kvaliteta – ocenjuje Dragan Krstonić, proizvođač iz Milićevog Sela kod Požege.

Sve iz razloga, objašnjava on, što su voćari prošle godine ostali u debelom minusu zbog niske otkupne cene i što nemaju račun da zasade tretiraju hemijom.

– Konzumna jabuka koja dođe na pijace biće lošijeg kvaliteta jer narod nema računicu da je prska. Iz istog razloga plemenitije sorte otići će u preradu i dodatno oboriti cenu padalici za čiji kilogram otkupljivači nude tri-četiri dinara. Meni su prekjuče za 10 tona jabuka nudili 28.000 dinara, dakle 2,8 dinara po kilu. A proizvodna cena kilograma nije ispod 15 dinara. Džak u koji spakujem 27-28 kilograma me košta 23 dinara, a gde je hemija, gorivo, rad – žali se Krstonić.Pre nekoliko godina, kaže Dragan Krstonić, proizvođač jabuke iz Milićevog Sela, dok je radila „Budimka“, ovoj fabrici je padalicu prodavao za 14,5 dinara, pet puta skuplje nego što sada nude otkupljivači.

-Jesenas mi je istrulilo oko 40 tona industrijske jabuke jer nisam imao računicu da berem. Proizvođači od Požege do Arilja polako čupaju jabuku, dešava se isto kao i sa malinom – kaže Krstonić.

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca

Reklamni prostor