Prvog radnog dana posle praznika, poljoprivrednici će moći da konkurišu za kredite za koje država plaća deo kamate. Tako umesto komercijalnih kredita na koje je kamata od pet do osam odsto, zajam mogu dobiti uz tri odsto kamate. Za žene nosioce gazdinstava i mlađe od 40 godina, kamata je jedan odsto. Mladim poljoprivrednicima koji bi da kupe zemljište, od sredine juna na raspolaganju će biti i povoljni državni krediti, najavljuju u Ministarstvu poljoprivrede.
Čovek koji na srpskom selu živi i proizvodi u proseku ima 62 godine. Tek svaki 14 nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina. Nasuprot uvreženom mišljenju, najveći deo njih je digitalno i ekonomski pismen. Ono što im nedostaje nije radna etika, već dovoljno zemljišta.
„Država bi nam pomogla na taj način što bi nam omogućila da pod povoljnim uslovima kupimo državno poljoprivredno zemljište sa nekim rokom otplate od sedam do 10 godina. U suprotnom, mi smo prinuđeni da uz ove male količine zemljišta koje imamo u posedu da ih prodamo velikim igračima i da svoju budućnost potražimo negde na Zapadu“, upozorava Stefan Negić, poljoprivrednik iz Bavaništa.
Kako bi ih zadržala na selu, država će sredinom juna mlađima od 40 godina, preko Poštanske štedionice ponuditi kredite za kupovinu oranica – na 20 godina uz kamatu od 1,9 odsto, i bez učešća. Garancija je hipoteka na kupljenu parcelu.
„Ako uspemo da dođemo do 1.000 mladih gazdinstava, koji su kupili svoju zemlju na ovakav način, napravili smo veliki posao. Ovo je jako važna stvar da neko može da kupi svoju imovinu, da ne mora da zalaže tatinu kuću, da ne mora da zalaže neku tatinu zemlju, bilo šta, nego jednostavno da ima volje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ovo nije kraj“, objašnjava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Iako za njih vlada najveće interesovanje, država, makar za sada, nije ponudila svoje oranice. Drugih ograničenja nema – mladim poljoprivrednicima na raspolaganju je sve što se nalazi na tržištu.
„Imajući u vidu da u našim seoskim sredinama imamo dosta tih staračkih domaćinstava koja se sve manje bave poljoprivrednom proizvodnjom i nisu komercijalna, mislim da ima uslova da se nađe dobro i kvalitetno poljoprivredno zemljište“, kaže Jonel Subić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Posle praznika kreću i subvencionisani krediti za poljoprivrednike za nabavku repromaterijala, opreme, stoke i hrane za životinje.
Za to je izdvojeno 600 miliona dinara, 50 miliona manje nego 2018. Ali, prebacivanjem novca iz drugih mera, iz Ministarstva obećavaju da će za dotiranje kamata dati milijardu dinara i tako u poljoprivredu ubrizgati 10 puta više novca.
