Pregovori su urodili plodom i to u korist malinara – hladnjačari su izašli s prvom akontnom cenom malina i to 150 dinara za kilogram crvenog zlata.
Iako se na početku berbe među malinarima pronela vest da otkupljivači nude svega 100 do 120 dinara za kilogram, proizvođači će moći da odahnu. Kako nezvanično saznajemo iz Ministarsta poljoprivrede, tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga će izaći sa akontnom cenom od 150 dinara.
– Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara – objašnjava naš izvor.
I sam ministar Branislav Nedimović razgovarao je juče sa otkupljivačima i proizvođačima, istakavši da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna.
– Ministarstvo ne može da utiče na otkupnu cenu maline. Jako je loše što se pojavljuje samo jedna tačka, na kojoj se pojavila otkupna cena 100 dinara, i to nije pravilo u Srbiji. Ta jedna tačka, koja je uzeta za primer, u stvari je iz jedne hladnjače u Loznici koja je dala akutnu cenu i ta priča od 100 dinara ne stoji u ovom trenutku – kazao je on nakon sastanka.On je takođe dodao da je još rano govoriti o otkupnoj ceni, zbog toga što berba malina još nije počela i ne zna se kolika će količina tog voća biti ponuđena na prodaju.
Naime, malinari iz valjevskog kraja bili su neprijatno iznenađeni kada je jedan lokalna hladnjača ponudila 120 dinara. Vest se proširila i do drugih, koji su se uzdali u rezultat sastanka u Vladi održan pre dva meseca. Tada je bila potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara.
Struka je, kako su nam rekli iz Udruženja malinara „Vilamet“, izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara.
– Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj – istakao je za naš list Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara.Ovogodišnji rod maline u Srbiji desetkovan je kako zbog vremenskih nepogoda, tako i zbog bolesti, ističu proizvođači. Takođe, ovo je i treća godina zaredom, a pojedini stručnjaci procenjuju da je i najmanji za poslednjih tridesetak godina. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, međutim ove loše prognoze ne važe samo za Srbiju. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da je u Čileu prva berba iznela svega 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah. Malina je u deficitu, pa su i proizvođači koji su uspeli da sačuvaju svoje plodove očekivali i višu otkupnu cenu.
Inače, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara. Po proizvodnji šljiva, Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.
