Ribizla crna, crvena i bela veoma su traženo voće koje je jednostavno za gajenje, ima visoke prinose, krupne plodove koji se lako beru i prodaju u svežem stanju. Danas su ribizle poznate po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima koje ne bi trebalo zanemariti.
Crvena ribizla sadrži proteine, jabukovu, citričnu i tartaričnu kiselinu i gama-linolnu kiselinu. Bogata je kalcijumom i fosforom. Obiluje vitaminima B grupe (B1, B2, B3 i B6), C, A i K. Crvena ribizla je odličan izvor antioksidanasa i minerala koji poboljšavaju kvalitet kože i kose.
Ribizla sadrži kalijum, koji je važan za zdravlje srca i kvalitetan rad celog organizma. Deluje preventivno na hipertenziju, snižava krvni pritisak i pomaže pri smanjenju rizika od moždanog udara. Ima znatnu količinu vitamina K, koji pomaže kod zdravog zgrušavanja krvi. Taj vitamin zadužen je i za održavanje zdravih kostiju jer reguliše kalcijum u kostima pa je preporučljiv i kod osteoporoze.

Po tipu zemljišta ribizli odgovaraju gajnjače, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine a manje su pogodna ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo lake smonice .
Najčešći sistem gajenja ribizle je u redu bez naslona, a pojedinačne biljke u obliku žbuna. Optimalno rastojanje u zasadu je 2,5 m između 1 m u redu između biljaka. Ribizla 20 i više godina ostaje na jednom mestu ,zbog toga zemljište za sadnju treba dobro pripremiti jer od toga zavisi dugovečnost i produktivnost zasada. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna količina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovčijeg ili goveđeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo. Freziranje kombinovano sa setvospremačem za završnu finu obradu izvodi se neposredno pred samu sadnju u jesen ili u proleće.