Voćke, kao i druge kulture, gaje se prevashodno radi proizvodnje organskih materija ( najvažniji ugljeni hidrati, belančevine, masti). Međutim, biljke ne mogu stvarati organske materije bez mineralnih materija, koje dodate đubrenjem učestvuju u formiranju plodova, čija je vrednost neuporedivo veća od upotrebljenih hraniva. Đubrenje voćaka predstavlja osnovnu agrotehničku meru koja ima za cilj povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta plodova, pružanjem mineralne ishrane voćkama.

Njime se popravljaju osobine zemljišta, ali i utiče se i na pripremljenost voćaka da izdrže niske temperature, veću otpornost na sušu, bolesti i štetočine.
Da bi se ostvarili visoki i stabilni prinosi odličnog kvaliteta voćkama treba obezbediti sve hranljive elemente u optimalnim količinama i odnosima.
Samo usvajanje mineralnih elemenata mora se posmatrati sa fiziološkog stanovišta, uz aktivnost nadzemnog i podzemnog dela voćaka. Efikasnost iskorišćavanja hraniva od strane voćaka može se determinisati :
– sadržajem određenih hraniva u jedinici suve materije voćke;
 iznošenjem mineralnih elemenata od strane voćaka po jedinici površine; i
 odnosom pojedinih elemenata koji su usvojeni.

Sadržaj humusa i plodnost zemljišta utiču na reagovanje usvajanja unetih mineralnih elemenata. Usvajanje ovih elemenata je bolje na siromašnijem zemljištu.

Poznato je da različite vrste voćaka, pa i sorte, imaju specifično ponašanje, koje dolazi do punog izražaja i u njihovoj ishrani. Zato su i navedeni pokazatelji različiti.
Temperatura utiče na sve fiziološke, biohemijske i druge procese kod voćaka, a posebno i na usvajanje jona, odnosno na efekat mineralnih đubriva. Svi se joni ne mogu usvajati pri istim temperaturama. Dokazano je da se pri temperaturi 10°. do 12°. C prvo usvajaju joni fosfora, zatim kalijuma, pa tek azota i kalcijuma.

Sama apsorpcija jona je najintenzivnija između 15°. i 25°. Pri temperaturi 25°. apsorpcija jona za kalijum je 3 do 4 puta veća u odnosu na temperaturu oko 13° C; za nitratni oblik azota 14 puta veća, dok za fosfor i kalijum 4 puta. (Bulatović, Mratinić 1997).

Na osnovu toga trebalo bi i tražiti objašnjenja za različite efekte od mineralne ishrane voćaka, pošto se tokom godine temperatura zemljišta menja, a sa tim i usvajanje jona. Smatra se da je najbolje usvajanje jona pri temperaturi 7°.-21°°C dok usvajanje jona pri temperaturi 32° C prestaje, jer je aktivnost korena minimalna.
Pri optimalnim temperaturama usvajanje jona je brže, jer se ubrzava sinteza belančevina i drugih jedinjenja, u čiji sastav ulaze usvojeni joni, koji na taj način oslobađaju mesto, a na njihova mesta dolaze novi joni iz spoljne sredine.
Povećavanjem temperature ubrzava se disanje, čime se povećavaju organske kiseline. Njihova zastupljenost iznad određene količine je štetna. Međutim ovaj proces neutralizuje kalcijum, čiji se joni tada brže usvajaju.
Ukoliko je alkalna reakcija zemljišta ( pH iznad 7), obično je praćena većim sadržajem kalcijuma i dovodi, vrlo često, do blokiranja usvajanja kalijuma, magnezijuma, bora, cinka i gvožđa.
Često se antagonistički ponašaju N:P; N:K; K:Mg; Fe:Mn; Zn:Mg i P:Zn. Kada se poremete povoljni odnosi, dolazi do složenijih poremećaja i teških posledica u ishrani voćaka.
Veoma je značajan uticaj pH vrednosti na usvajanje pojedinih elemenata. Najveći broj voćaka zahteva optimalnu vrednost pH između 5,5 i 6,5.
Na usvajanje jona i efikasnost mineralne ishrane najviše utiču : način održavanja zemljišta, mikroflora, obezbeđenost vodom, aeracija zemljišta i drugi činioci.