Da li se isplati gajiti paradajz

Ilustracija: paradajz, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: paradajz, foto: Domaćinska kuća

Potrebne količine hraniva za uzgoj paradajza vrlo su visoke,i zbog loše cene proizvoda često nije moguće u potpunosti zadovoljiti potrebe biljke.

Koliko dobro je nahranjena biljka može se pretpostaviti na bazi nekoliko pokazatelja:

– Debljina stabla desetak cm ispod vrha biljke.

Ukoliko je stablo ispod 1 cm, biljka je gladna

– Krupnoća, broj i veliĉina cvetova na gornjim  etažama. Sitan cvet sugeriše da treba pojačati prihranu.

Odbacivanje cvetova obično se dešava od 3 – 5 grozda. U tom momentu uticaj osnovnog đubrenja je značajno umanjen i biljka je zavisna od prihrane koje dobija putem sistema kap po kap. Potrebe biljke za hranom u tom periodu iznose oko 1,2 kg/aru/nedeljno, odnosno oko 3,5 – 4 grama po biljci nedeljno uz odnos NPK 1:0,3 – 0,5:1,5 – 1,8.

Ukoliko je hrana isprana ili se zakasnilo sa prihranom slobodno se može tokom nekoliko nedelja prihranjivati sa 1,6 – 2,0 kg / aru nedeljno.

Ilustracija: Paradajz u plasteniku, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
Ilustracija: Paradajz u plasteniku, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Postoji nekoliko pristupa ishrani ove osetljive faze:

– Vraćanje 1 – 2 puta na fosfornu formulaciju N:P:K 11:35:11 radi pospešivanja rasta novih korenčića koji bi olakšali biljci da ponese veći teret

– Osnaživanje biljke formulacijama N:P:K 20:20:20. Uz dosta fosfora (20%) ima i dosta azota (20%) koji služi osnaživanju biljke

– Standardne ili univerzalne formulacije N:P:K (14:8:22+5CaO+2MgO+me) ili N:P:K (15:13:25 +me) koje imaju povoljan odnos NPK za tu fazu razvoja useva.

Krupnoća lista je takođe parametar koji se uzima u obzir, ali treba imati na umu da prilikom toplog vremena biljka postaje generativnija.

Najbolje rešenje za praćenje koliĉine hrane u zemljištu i pristupaĉnosti iste jeste primena ekstraktora. Analiza zemljišta i vode takođe mogu biti vrlo od pomoći.