Da li će pasti cena paradajza

Cena na beogradskim pijacama trenutno je oko 200 dinara dok čeri-paradajz košta i do 450 dinara. Visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana je ovogodišnjom kasnom berbom, i loši vremenski uslovi. Za četvoročlanu porodicu da se samo za salatu izdvoji 200 dinara je realno puno. Dati 200 dinara za paradajz, a gde je sve ostalo. Maltene cela plata ode samo na hranu, a možda i cela.

Klimatski uslovi pomerili su vegetaciju za dve nedelje pa će paradajza biti više i pojeftiniće četiri do pet puta u odnosu na sadašnju cenu od 15. do 20. avgusta , ostaje da vidimo da li će biti tako. Domaćice treba i zimnicu da spremaju, da li će im se isplatiti, da stavljaju paradajz u flaše.

Ovih dana smo obizalizi beogradske pijace i razgovarari sa prodavcima i kupcima.

-Ima više kupaca i prodaja je bolja nego pre desetak dana. Sada je najskuplji paradajz 130 dinara, a kvalitetan može da se nađe i za 70 – rekao je, Milan Stojković, sa Kalenić pijace.

Slobodanka Stajić, ističe da je svake godine stavljala po 70 litara paradajza, ove godine nije sigurna, jer acena ne padne nece praviti zimnicu.

Osim paradajza, na pijacama i u supermarketima dominiraju paprike i krastavci. Cena krastavaca na pijacama je od 70 do 80 dinara, a paprike od 60 do 130. U maloprodajnim objektima vrednost ovog povrća nije viša od one na pijaci.

Nije ni čudno zašto se u javnosti toliko priča o poskupljenju paradajza s obzirom na činjenicu da prema podatcima konsultantske firme SEEDEV u Srbiji stanovnik godišnje pojede 26 kilograma paradajza. Najviše trošimo svež paradajz od jula do septembra, kada se i najviše prerađuje u domaćinstvima, dok je industrijska prerada relativno mala. Vansezonska potrošnja raste, ali je ispod nivoa zapadnih zemalja, što je uzrokovano skromnom kupovnom moći. Inače, proizvodnju kod nas odlikuje odsustvo velikih zasada. Gajenje paradajza u baštama, odnosno na “otvorenom polju”, prema podacima SEEDEV-a čini oko 80% ukupne proizvodnje, u tunelima se proizvodi oko 15%, a u plastenicima oko 5%.

Autor: Svetlana Kovačević

Izvor: Domaćinska kuća

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *