U košnicama tipa nastavljača, za sigurno prezimljavanje izuzetno je važan raspored hrane. Pčele u prirodnim staništima lageruju hranu iznad klubeta. To je tako i u nastavljačama, ali sa prekidom (razmak između najvišeg i nastavka ispod njega). Taj razmak je najmanje 3 cm a može da bude i 5 cm što pčele u zimskim uslovima nikako ne mogu savladati, pa i pored punog gornjeg nastavka sa hranom, ginu od gladi. Zato pčelar krajem septembra mora proveriti položaj klubeta. Ako klube nije zahvatilo gornji nastavak sa medom mora se intervenisati, tako što se skida gornji nastavak i u sredini zamene dva do tri puna okvira sa okvirima iz donjeg nastavka koji su napunjeni do oko svoje tri četvrtine.
Tada će se klube pomeriti uvis, zauzeće prazan prostor u saću i između nastavaka, i sa lakoćom će se pomerati nagore u zavisnosti od potrošnje hrane. Klube ne zimuje na medu nego na, i u praznom saću ispod meda!
Sve ove radnje pretpostavljaju:
– da se klube nalazi jednako udaljeno od leve i desne strane nastavka;
– da je kod poslednjeg vrcanja odstranjeno devičansko saće iz područja budućeg klubeta.
Nisam pristalica utopljavanja društva u jesen – već tek u drugoj polovini februara – jer time stvaramo uslove da matica ne prekida leženje (što u prirodi nije slučaj) i to iscrpljuje društvo kada za to nije vreme i omogućava varoi da se dalje množi umesto da zimi uginjava zbog starosti.
U mesecu septembru, iako na izgled nema puno radnji na pčelinjaku, ipak su one preduslov za snažna i zdrava društva u proleće.
