Vreme sadnje crnog luka je ključni faktor za postizanje uspeha u uzgoju ove popularne povrtne kulture.
Kako biste ostvarili obilan i kvalitetan prinos crnog luka, važno je da znate tačno kada je najbolje vreme za sadnju.
Benefiti jesenje setve i sadnje su višestruki, a kao dva najznačajnija izdvajaju se konzumiranje svežih plodova u rano proleće i ekonomski efekat koji ovakav način proizvodnje obezbeđuje.
Trebalo bi znati da crni luk ima veliku hranlјivu vrednost. Sadržaj suve materije u lukovicama luka kreće se od 5% kod mladog do 25 % kod konzumnog luka, dok kod listova mladog luka ima oko 105 suve materije. Zanimlјivo je da sadržaj suve materije određuje karakterističnu lјutinu crnog luka. Najveći sadržaj suve materije imaju lјute sorte crnog luka gajene iz apradžika, a najmanji % suve materije imaju likovice slatkih sorti i hibrida proizvedene iz semena ili rasada. U uslovima navodnjavanja, bez koje se proizvodnja luka iz semena ne može ni zamisliti, procenat suve materije i šećera se smanjuje. Isti je slučaj i sa gajenjem luka u sušnim godinama.
Pored aminokiselina luk je bogat i vitaminima C, B1 i B2. Najveći prozenat C vitamina se nalazi u listovima mladog luka od 15 do 30 mg %, dok su konzumne lukovice bogate vitaminima B kompleksa. Od mineralnih materija luk sadrži 17. Najviše su zastuplјeni kalcijum, silicijum, hlor, natrijum, fosfor i bakar.
Uspeva na srednje lakim do srednje teškim zemljištima dobre strukture i plodnosti. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije. Za gajenje luka birati čiste nezakorovljene parcele bez mikrodepresija. Izbegavati površine sa visokim nivoom podzemnih voda, parcele gde je u prethodnih 3-4 godine gajen crni luk, ili druge kulture iz familije lukova, beli ili praziluk. U plodoredu obično ide posle kultura koje se đubre stajnjakom. Većina kultura posle kojih se može izvršiti blagovremena jesenja obrada zemljišta predstavlja dobre preduseve crnom luku.
Luk ne treba saditi na istoj parceli najmanje 3 godine posle berbe zbog rizika od plamenjače. Ovu bolest izaziva gljivica koja opstaje u zemljištu u formi oospora. Borba protiv ove bolesti je preventiva. Zato treba tretirati arpadžike sa fungicidima. Ova bolest napada listove, ali i glavicu i u tom slučaju dolazi do truljenja.
