Poljoprivreda je jedan od glavnih stubova privrede Srbije. FAO i Vlada Srbije dogovorili nastavak zajedničkog rada, koji traje još od 2001. godine, na unapređenju sektora poljoprivrede.

Programski okvir za Srbiju koji je potpisan  u Beogradu treba da omogući postizanje tri cilja: unapređeni ruralni razvoj, održivo upravljanje prirodnim resursima i otpornost na klimatske promene i konkurentnost poljoprivredno-prehrambenog sektora.

Ovi ciljevi, koji su zajednički prioriteti oba partnera, usklađeni su sa nacionalnim strategijama i prioritetima, procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji, ranije definisanim Okvirom za razvojnu pomoć Ujedinjenih nacija i globalno prihvaćenim ciljevima održivog razvoja.

U Srbiji 40 odsto od 7,1 miliona stanovnika živi u ruralnim sredinama. Sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva upošljava oko 20 procenata radne snage, uz visok udeo nezvanične zaposlenosti. Stoga, razvoj ruralne ekonomije može imati pokretački efekat na čitavu državu.

“Predviđene aktivnosti će doprineti ekonomskom razvoju, poboljšanju kvaliteta života u ruralnim sredinama i unapređenju održivog upravljanja prirodnim resursima i treba da podrže Srbiju na njenom putu ka ispunjenju globalnih ciljeva održivosti“, rekao je Vladimir Rakhmanin, pomoćnik generalnog direktora FAO i regionalni predstavnik za Evropu i centralnu Aziju. „Potpisivanjem ovog dokumenta postavljamo osnov za efikasnu i uspešnu saradnju u budućnosti, usklađujući nacionalne potrebe i prioritete sa ekspertizom i iskustvom koje donosi FAO. “

FAO je posvećen saradnji sa Srbijom u njenim naporima da poveća produktivnost u poljoprivredi, pomogne integraciju poljoprivrednika u lance vrednosti, podstakne ekonomski rast i stvori dodatne izvore prihoda za ruralna domaćinstva.

Pored toga, da bi se osigurao inkluzivni rast, FAO će pomoći Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije kroz sprovođenje rodne procene u poljoprivredi i ruralnim sredinama i kroz podršku u osnivanju radne grupe za rodna pitanja u okviru Ministarstva.

U poljoprivredi se ne radi samo o radnoj snazi, već i o povoljnim prirodnim uslovima. Srbija ima plodno zemljište i klimu pogodnu za poljoprivrednu proizvodnju. Međutim, erozija tla, prekomerna seča šuma i suše izazvane klimatskim promenama, poplave, grad i mraz imaju ogroman negativan uticaj na produktivnost srpske poljoprivrede. Pored toga, detaljne informacije o štetama, gubicima i potrebama pogođene populacije nakon katastrofa često nedostaju ili su neadekvatne za reagovanje i uspostavljanje zaštitnih mera.

Sada, kao što je dogovoreno, FAO će preduzeti konkretne mere kako bi se aktivirale podsticajne investicije u okviru svog partnerstava sa Globalnim fondom za životnu sredinu (GEF), Zelenim klimatskim fondom (GCF) i drugim finansijskim institucijama.

Što se tiče trećeg prioritetnog područja, unapređenja konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, zajedničke aktivnosti FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) imaju za cilj razvoj poljoprivrednog izvoza sa posebnim fokusom na žitarice i voće. Oni će podržati razvoj poljoprivrednih zadruga i poljoprivredu velikih vrednosti zasnovane na savremenim i efikasnim sistemima za navodnjavanje i omogućiće dalji razvoj srpskog sistema obeležavanja kvaliteta hrane i geografskih oznaka.