To se posebno odnosi na grla u laktaciji, ali i na ostale kategorije ovaca. Žedne ovce slabije konzumiraju hranu, a to nepovoljno utiče na proizvodnju.

Broj napajanja u toku dana i potrebe u vodi zavise od godišnjeg doba (temperature i vlažnosti vazduha), tipa ishrane i količine konzumirane suve materije obroka. Pri tome su, potpuno normalno, potrebe u vodi veće leti nego zimi, veće su pri ishrani suvom hranom nego svežom, a smatra se da je za svaki kilogram konzumirane suve materije hrane potrebno da im se obezbedi 2-5 litara vode.

Posmatrano po godišnjim dobima, prosečne potrebe odraslih ovaca iznose (vode po grlu na dan):

– proleće 3,5 -4 l

– leto 5-6 l

– jesen 3- 3,5 l

– zimu 1,7 – 2,3 l

Izuzetno, kod visokomlečnih grla u laktaciji potrebe mogu da iznose i 10 l po grlu na dan. Za podmladak stariji od pet meseci potrebno je obezbediti vode kao i za odrasla grla. Pored toga, jagnjad bi trebalo da dobijaju vodu za piće od momenta kad počnu da uzimju suvu hranu.

Voda za napajanje trebalo bi da bude čista i sveža, a zimi ne bi trebalo da bude zaleđena. U nedostatku čiste vode može da se desi da ovce zimi uzimaju sneg, a leti piju iz ustajalih bara, što je nepoželjno jer može da dovede do ozbiljnijih poremećaja zdravlja u vidu prehlada, infekcija i invazija. Da do ovoga ne bi dolazilo potrebno je omogućiti ovcama da piju odgovarajuću vodu u dovoljnoj količini. Najbolje je da ovce budu snabdevene vodom tako da mogu da je piju po volji. To se može omogućiti korišćenjem automatskih pojilica u objektima za ovce, dok se na paši životinjama može omogućiti pristup do izvora ili vodotoka. Pri tome je bitno da voda iz izvora ili potoka bude proverenog kvaliteta.