Koja je kvalitetna ishrana prasadi

Ilustracija: svinja sa prasadima, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: svinja sa prasadima, foto: Domaćinska kuća

Osnovni izvor hranljivih materija za prasad na sisi je mleko krmače. Mleko krmače sadrži za oko 50% više hranljivih materija u poređenju sa kravljim mlekom i zbog toga predstavlja kvalitetan, kompletan, ali ne uvek dovoljan izvor hranljivih materija za podmirenje visokih potreba prasadi. Za kilogram prirasta prasadi potrebno je oko 3,7- 4 kg mleka. To znači da bi krmača koja doji 10 prasadi trebalo prosečno da daje 8-10 litara mleka dnevno da bi prirast prasadi bio oko 200-250 g. Ovako visoka mlečnost se može postići adekvatnom ishranom samo kod krmača koje su selekcionisane na visoku proizvodnju mleka.

Za visoku proizvodnju mleka, krmača mora konzumirati adekvatnu količinu hrane, što često predstavlja nerešiv problem. Najčešći problem je obezbeđenje adekvatne količine kvalitetnih proteina pošto su potrebe u ovim hranljivim materijama ogromne. Za visoku proizvodnju mleka, hranom se mora obezbediti i do 1.000 g proteina dnevno, odnosno preko 50 g lizina dnevno.Ovo se teško može obezbediti korišćenjem hrane sa 15-16% proteina i to je najčešći razlog smanjenja mlečnosti krmače, a time i smanjenog prirasta prasadi na sisi.

Predstarter G 511-9231 (iz asortimana ISV-a) prilagođen je potrebama probavnog sistema mlade prasadi. Karakteristike ovog proizvoda:

 

– odabrana kombinacija vitamina i aktivnih materija koja povećava otpornost i pomaže u procesu razmene materije

 

– visoko raspoloživi mineralni sastojci niskog stepena vezanja kiselina

 

– visok udeo esencijalnih aminokiselina u cilju optimalizacije kvaliteta proteina i smanjenja ukupne količine proteina

 

– specijalni proizvodi prehrambene idustrije ukusni su nosioci energije visoke svarljivosti

Smanjenje konzumacije hrane krmača u laktaciji često je posledica visoke temperature u prasilištu. Optimalna temperatura u prasilištu za krmaču iznosi 16-18 stepeni, što se teško postiže. Svako povećanje temperature iznad 20 stepeni ima za posledicu proporcionalno smanjenje konzumacije hrane, što se odražava na mlečnost krmača i na intenzitet prirasta prasadi na sisi (www.isv.rs).