Nana je višegodišnja zeljasta biljka, visine stabla od 30 – 100 cm. Stablo je jako razvijeno, četvorougaono, crvenkaste boje, prekriveno dlačicama. Ima jako razvijene stolone, u velikom broju iz kojih se razvijaju nova stabla. Listovi su duguljasto – ovalni, na vrhu zašiljeni, a po obodu nazubljeni. Listovi su naspramni, sa lica tamnozeleni, a sa naličja svetliji, lisne drške su ljubičasto – crvene, a listovi su prekriveni dlačicama. Cvetovi su ružičasti skupljeni u klasaste cvasti, cveta od jula do septembra.
Plod je orašica, a seme je sterilno te se razmnožava isključivo stolonima. Može se naći kao samonikla i kao gajena forma. Lišće nane ima jak i karakteristižan miris, pomalo poput balzama. Ukus mu je ugodan, oštro – aromatičan, isprva zagreva, a zatim hladi. Češljasta nana ima vrlo aromatižan miris, a ukus joj je, kao i zelenoj, nalik na ukus kima, lagano ljut i ponekad travnat, nimalo rashlađujući.
Eterižno ulje obe vrste sadrži mentol i menton. Lišće sadrži i tanin. Sadržaj eteričnog ulja iznosi oko 2,5%. U srednjoevropskoj kuhinji nana ne igra veliku ulogu. U Engleskoj i SAD njome se začinjavaju voćni kokteli i sokovi, voćne salate, grašak i mrkva, čaj i kakao. Najpoznatija upotreba je za čuveni anglosaksonski mint – sos koji se služi uz ovčetinu i teletinu, uz paštete, žele i jela od riba. Kod nas se upotrebljava za začinjavanje pasulja. Ulje nane služi za aromatiziranje likera, slatkiša, zubnih pasta i lekova.
Za slične svrhe upotrebljava se i esencija nane (ulje u alkoholnom rastvoru). Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, nana se upotrebljava za čaj, u čajnim mešavinama ili samostalno. Plodored – gaji se obavezno u plodoredu, na isto mesto se vraća nakon 5 – 7 godina.
Zemljište – najbolje uspeva na strukturnim, plodnim zemljištima, sa dosta vlage koja su osunčana i zaklonjena od vetra. Predusev – dobri su joj predusevi i strna žita i okopavine. Obrada zemljišta – pod oranje uneti 30 tona/hektaru stajnjaka, zatim orati na 25 – 30 centimetara, po oranju rasturiti mineralno đubrivo PK i to 120 kilograma/hektaru P i 150 kilograma/hektaru K. Azot koristiti u prihrani tokom vegetacije u količini od 150 kilograma/hektaru. Sadnja – za sadnju se koriste jednogodišnji stoloni, sadnja se obavlja u jesen sredinom oktobra do prve polovine novembra.
Sadi se u redove 70 centimetara puta 15 centimetara. Za sadnju treba upotrebiti 1500 kilograma stolona/hektaru. Zemlja se zagrće u jesen. Mere nege – od mera nege primenjuju se: razbijanje pokorice, okopavanje, prihranjivanje, plevljenje i navodnjavanje. Najveće zahteve za vodom ima u fazi granjanja i cvetanja, kao i posle prvog košenja. Prve godine se prihranjuje isključivo azotom, a naredne sa NPK u odnosu 1:0, 7:1. Žetva – prvi otkos se vrši kada se pojavi 1/3 cvasti, drugi u septembru, a ako su jeseni suve može se kositi i treći put. Ako se kvalitetno odrade agrotehničke mere može dati sledeće prinose: 2,5 tona/hektaru suvog lista, 5 tona/hektaru suve herbe i 40 kilograma/hektaru etarskog ulja.
Pakovanje i čuvanje – list i herba se pakuju i čuvaju u papirnim kesama ili jutenim vrećama dok se etarsko ulje čuva u bocama od tamnog stakla ili u metalnim kantama. Čuvaju se na suvom i promajnom mestu. Rok trajanja ovih droga je do 1 godine. Primenjuje se u obliku čaja, kapi, kapsula… Najčešće se koristi čaj za smirenje stomačnih tegoba po potrebi. Dnevna doza je 3 – 6 grama lista i 5 – 15 grama tinkture. Etarsko ulje se primenjuje prosečno 6 – 12 kapi za internu upotrebu ili 3 – 4 kapi kada se inhalira.
