Svedoci smo da uspešne,  a to znači ekonomski isplative ratarske proizvodnje nema bez pune primene agrotehnike kao i bez izbora i setve deklarisanog semena. Šta je još problem’ Pa dovoljno je reći da meteorološki uslovi , to jest vremenske nepogode utiču do 70 procenata na visinu prinosa.  Ali sama visina prinosa nije odlučujuća na zaradu  već i kvalitet tog istog ratarskog proizvoda.

Upoređivanjem i obradom raznih podataka, a to kada i koliko je bilo padavina, kada su periodi bez padavina (suša), kada počinju prvi mrazevi u jesen,  kada su  poslednji prolećni mrazevi, kada su najčešće  temperature i vlaga vazduha nepovoljne za cvetanje, oplodnju i nalivanje zrna, kada su najčešće,  a  kada su najobilnije padavine , kolika je  dužina dana, koliki su periodi sa snežnim pokrivačem , koliki su periodi sa temperaturama ispod nule, Sve to i još vise pitanja koja će se tek  otvoriti sa razvojem i ulaskom novih nauka u ratrstvo je nešto na šta naš ratar mora da se pripremi i odgovori.

Koliko je tek pitanja o izboru parcele, da li je urađena i pravilno protumačena agrohemijska analiza, a to znači kada i koliko i koja đubriva primeniti. Čije seme i koju  količinu količinu  semena posejati. Kako će seme ili biljka iz tog semena reagovati na sušu, na vise dana pod vodom, kada i sa koliko đubriva prihranjivati .

Tek novo pitanje je  koliko je biljaka niklo,  koliko je opstalo u nepovoljnim uslovima,  koliko njih će doneti rod, pa isto  je važno pitanje Iikoliki i kakav rod. Zarade nema bez kvalitetnog roda.

Kada je pravi momenat za početak berbe/žetve , čime to uraditi,  gde lagerovati ili  kada prodati. Da li je isplativija bar delimična prerada  tog našeg proizvoda, što se nekad zvalo polufabrikat, ili proizvod niskog stepena prerade .

Pomoć je za ratare prisutna, dostupna na internetu. Sada  je pitanje da li treba svim podacima i trgovcima verovati.

Idealno bi bilo da neko,  a to dipl.ing. ratarstva ne mogu sami obrade ovolike podatke za svaku godinu i parcelu, potes, katastarsku opštinu. To je ogromna količina podataka, ogromna količina snimaka. Ogroman je to posao ali će i rezultati biti ogromni.

I treba pomoći tim ljudima koji se time bave. Dajte im kada vam zatraže podatke o strukturi  biljne proizvodnje, o visini i  strukturi troškova, o primenjenoj agrotehnici, o prinosima.  Mi smo područje sa možda najmanje obrađenih podataka.

Samo sa pravilno obrađenim podacima od strane stručnih lica za to, sa pravilno prezentovanim tim istim podacima i nakon  tumačenja od strane ratarske struke ja verujem da će se naši poljoprivrednici- ratari manje povijati pod nepovoljnim vremenskim i svim drugim uticajima.  Cilj nam je da naši ratari proizvode hranu što boljeg kvaliteta koja će u različitim stepenima obrade biti prodavana kao prepoznati proizvod, koji je proizveden u Srbiji.