Šta je plužni đon

Ilustracija: berba povrđa, foto: Agropress

 Kako uraditi osnovnu obradu na malim površinama,  baštama koje su i najzastupljenije u proizvodnji povrća . Nekada, davno, je to bila preporuka da se radi – ore sa konjima ili izrilja. Zašto ?
Pa veliki je problem kada se ore traktorima na malim površinama,  zato što se pri oranju zemljište gazi, sabija, smanjuje se rastojanje između čestica zemljišta i usitnjeno i razbijeno zemljište se taloži u podorničnom sloju i tako počinje formiranje „plužnog đona“
Šta je plužni đon ? To je vodonepropusni podornični sloj zemljišta koji se formira većinom usled gaženja poljoprivredne mehanizacije . On sprečava ili usporava prirodno kretanje vode u dublje slojeve gde se akumulira za korišćenje u nepovoljnim vremenskim uslovima kada imamo manjak padavina, koren gajene biljke ne može pravilno da se razvija , često je oblik i veličina korena neodgovarajuća za gajenu biljku , a i kretanje vazduha je smanjeno. Sve to utiče na smanjenje prinosa. Treba uvek kada se formira ,kako se kaže razbiti iili podriti plužni đon. Za to čak postoje i posebna oruđa, podrivači.

Kako prepoznajemo prisustvo plužnog đona? Pri samom oranju može se uočiti usijanost zemljišta, ono prosto sija, mogu se videti tamnije trake u proleće na pooranom zemljištu kao i pojava vodenih ogledala .
Zbog svih ovih razloga naši baštovani na manjim površinama bi trebali po uklanjanju zaostalih biljnih ostataka da rasporede pravilno po površini dobro zgorelo stajsko i mineralno kompleksno đubrivo i istovremeno ga uneti u zemljište.  Koje količine đubriva? Preporuka je da se uradi agrohemijska analiza i da se količine đubriva upotrebe po dobijenoj preporuci. Samo to je pravi način za uštedu i pravilnu primenu đubriva.

Zanimljivo je da naši mali baštovani sve manje koriste stajsko đubrivo (verovatno što ga nema dovoljno u ponudi), a bez njega nema visokog, sigurnog i kvalitetnog prinosa u bašti. Stajnjak povećava voluminoznost zemljišta, povećava količinu prihvaćene i sačuvane vlage, poboljšava i povećava mikrobiološku aktivnost u zemljištu i popravlja temperaturu i još mnogo toga .
To , osnovnu obradu treba uraditi do kraja jeseni – početak zime kako bi zemljište prihvatilo i sprovelo u dublje slojeve što veću količinu vlage koja se skupi u toku kasne jeseni , zime i ranog proleća.
Savet je da se na manljim površinama za obradu zemljišta koriste freze -motokultivatori. Može se javiti problem ako su u bašti jako prisutni rizomski korovi . U tom slučaju obavezno koristiti savete stručnog lica za zaštitu bilja kako bi se bašta oslobodila njihovog prisustva. Ko je fizički zdrav za istu namenu i male površine mogu se koristiti posebne vile za obradu zemljišta i tada treba pokupiti i sav korov sa korenom- rizomom. Takođe se može koristiti i ašov za takozvano riljanje, To je odličan način obrade zemljišta za bašte i ko god može treba ga koristiti za tu namenu.
Sve u svemu izbegavajte primenu teških poljoprivrednih mašina na malim površinama,  krenite na vreme i sve će se stići, bitno je da ne doprinesete formiranju plužnog đona,  obradom zemljišta koje ne stvara plužni đon mi dolazimo da povoljne sredine za čuvanje vlage za nepovoljne uslove, pravilnog razvoja po obliku i veličini korenovog sistema, dobrog vazdušnog i vodnog režima zemljišta i na kraju zdravog i prvoklasnog ploda vrhunskog ukusa koji će izavati osmeh na svačijem licu.