Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme, ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe aktivacije preparata.
Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata je na bazi Metam-sodiuma.
Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.
