Još pre 8 milenijuma, divlji ječam je pripitomljen na području Bliskog Istoka. Od tada, pa sve do danas, postao je jedna od najvažnijih žitarica u svetu, odmah iza pšenice, pirinča i kukuruza. Veruje se da su hranljive vrednosti ječma poznavali čak i gladijatori koji su pre borbe konzumirali obrok od ječma i sušenog voća.
Prvo pivo u svetu, proizvedeno je još u Starom Vavilonu, upravo od ove čudesne biljke. Ječam je poseban i po tome što uspeva i u najhladnijim krajevima, jer jako dobro koristi zimsku vodu. Dosta rano počinje i završava vegetaciju. Otporniji je na sušu od ostalih žitarica, iako je u periodu nalivanja zrna dosta osetljiv na nedostatak vode. Rađena su razna klinička istraživanja koja su pokazala da konzumiranje celovitog ječma ili ječmenih proizvoda poput ječmene prekrupe, ječenih pahuljica ili ječmenog brašna, efikasno snižava holesterol kod ljudi. Osim toga, umanjuju i resorpciju šećera što umnogome smanjuje rizik od pojave dijabetesa, ali da bi se taj efekat ispoljio mora se koristiti minimum 3 grama betaglukanskih vlakana dnevno, što bi u prevodu značilo da treba koristiti jednu četvrtinu šolje nekuvane ječmene prekrupe (otprilike jedna čaša kuvanog ječma) koja sadrži cca. 2,5 grama beta glukan topivih vlakana.
Polovina šolje nekuvanih ječmenih pahuljica sadrži otprilike 2 grama beta glukan topivih vlakana.Osim toga, konzumiranje hrane bogate vlaknima može povećati i produžiti osećaj sitosti, što je važno za održavanje odgovarajuće telesne težine i prevencije gojaznosti, npr. pola čaše ječmene prekrupe sadrži manje od ½ grama masti i samo 100 kalorija. Ječam sadrži i prirodne antioksidante koji su takođe veoma važni za očuvanje dobrog zdravlja.
Antioksidanti deluju tako što smanjuju stopu oksidacijskog oštećenja prikupljanjem slobodnih radikala koji nastaju kada telesne ćelije koriste kiseonik. Pored antioksidanasa ječam sadrži u sebi jos i fitohemikalije- prirodne hemikalije koje se nalaze u biljkama.Studije su pokazale da fitohemikalije mogu umanjiti rizik obolevanja od određenih srčanih bolesti, dijabetesa i raka. Nutricionistička analiza (kuvani ječam 1 šolja):
• 270 kalorija • 13 g hranljivih materija • 0,12 g triptofana • 230 mg fosfora • 0,64 mg bakra • 0,62 mg mangana • 36 mcg selena Američka FDA (Uprava za hranu i lekove) nakon analize naučnih dokaza i studija, potvrdila je da dodavanje ječma zdravoj ishrani može umanjiti rizik od srčanih oboljenja smanjivanjem ukupnog i LDL holesterola, te finalizirala pravilo kojim se dozvoljava da proizvodi koje sadrže ječam na svojim pakovanjima mogu nositi oznaku da su topiva vlakna koja sadrže, korisna za srce. -Oljušteni ječam se dobija kada se oljušti i ispolira ječam posle skidanja ljuske. Koristi se umesto pirinča; -Ječmena prekrupa sadrži sve sastojke oljuštenog celog zrna ječma i od nje se pravi ječmena kaša; -Ječmeno brašno se dobija mlevenjem ječma; -Ječmene pahuljice se dobijaju presovanjem i drobljenjem zrna ječma; -Ječmeni slad je najvažnija sirovina u proizvodnji piva i jakih alkoholnih pića; -Malteks, ječmeni sirup koji se dobija iz ječmenog slada, prirodni je zaslađivač. Podseća na med ali je manje sladak i ređi je od meda i sporije podiže nivo šećera u krvi.
U narodnoj medicini, oljušteno zrno, krupica i griz,kada se skuvaju daju sluzavu kašu koja blagotvorno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promuklosti. Od ječmenog slada pravi se brašno visoke hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako vari, darži oko 50% saharifikovanih ugljenih hidrata, 10% belančevina, vitamina A,B,D i E, mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zbog toga se koristi u ishrani bolešljivih osoba, deci i starijih i rekonvalescenata, jer pojačava lučenje žlezde za varenje i doprinosi bržem i boljem iskorišćavanju hrane. Ekstakt iz ječmenog slada se još lakše svari.
